Knjiga „Američke devojčice“: Alarmantna studija o ponašanju tinejdžera na društvenim mrežama


Postavljati fotke sve vreme… To je zaista tužno. Kakav je to život?!

Ovo su reči tinejdžerke po imenu Debi, čiji glas služi kao zvono za uzbunu u novoj knjizi Nensi Sejls – Američke devojčice: Društveni mediji i tajni životi tinejdžera.

Tinejdžerske godine oduvek su bile izazov – mladi ljudi koji su na ivici, tik do odraslog doba, sa podivljalim hormonima i bezbroj nesigurnosti… Ali, uključivanjem društvenih medija u čitav ovaj haos, detinjstvo je postalo veoma zastrašujuće. Prodaja se mukotrpno oslanja na istraživanja o školarcima i brojne intervjue sa devojkama od Nju Džerzija do Kalifornije, što pruža uvid u svet gde su samopoštovanje, prijateljstva i seksualne aktivnosti definisane parametrima društvenih mreža. Sveprisutnost društvenih medija je očigledna bilo o kojoj generaciji da je reč. Twitter, Instagram, Tinder… Spisak aplikacija i sajtova je podugačak, ali nisu samo tinejdžeri inficirani: postoje i bake i deke koji proveravaju svoje poruke non stop i surfuju Facebook-om u sred radnog vremena.

Međutim, nova knjiga Nensi Sejls omogućava mladim ženama da otkriju u kojoj meri se njihovi životi vrte oko virtuelne stvarnosti i da uoče traumatske posledice koje se mogu odraziti na njihove težnje i interakcije. Postoji bezbroj devojaka koje provokativno poziraju na Instagram-u, koje traže nešto malo digitalne slave vodeći se primerom Kajli i Kendal Džener, ili njihove starije sestre, Kim Kardašijan Vest, koje su predstavnice selfi kulture.

Često se javljaju anksioznost i nervoza zbog pojedinih tvitova, Facebook objava ili postavljanja fotografija koje nisu zaradile dovoljan broj lajkova. Takođe, tu je i zabrinjavajući uticaj onlajn pornografije na ponašanje i očekivanja devojčica i dečaka, ali i niz novonastalih, vulgarnih reči i termina koji su postali sastavni deo svakog tinejdž leksikona. Sve ovo deo je sajber maltretiranja, jednog začaranog kruga u kojem mnoge devojke koje su podvrgnute onlajn torturi pokušavaju da izgrade samopouzdanje kroz fotke koje će imati što više lajkova.

PROČITAJTE I OVO:  Ljubavni život Virdžinije Vulf

Sejls na kraju nudi recept uz napomenu da bi inovatori u silikonskoj dolini mogli da učine više da se zaustavi maltretiranje i eksploatacija dece na mreži. Mlade žene treba da usvoje snažnije razumevanje principa feminizma, kaže ona, tako da budu sposobne da prepoznaju seksizam i zloupotrebe i izbore se sa njima. Takođe, Sejls smatra da bi možda trebalo da odrasli ostave bar na kratko telefone i porazgovaraju sa svojom decom.

Ovakve pojave nisu zaobišle ni naše podneblje – često smo svedoci raznolikih oblika vršnjačkog sajber nasilja koje ima različite posledice, ali i devojaka kojima su nametnuti određeni ideali fizičkog izgleda kojima se teži. Neretko se srpske tinejdžerke ugledaju na pogrešne obrasce ponašanja koji su opšteprisutni u onlajn svetu i trude se da ih usvoje – imitira se njiihov izgled i ponašanje, a glavna preokupacija postaju odabir pravog Instagram filtera i broj lajkova. Jedan od glavnih saveta koji psiholozi i sociolozi u Srbiji upućuju roditeljima jeste da treba više da razgovaraju sa svojom decom i povećaju kontrolu i uvid u njihovo ponašanje na društvenim mrežama.

Izvor: Nova energija