Sećate se onog in vivo eksperimenta iz 1999. godina koje je tadašnja vlast sprovela nad celokupnim stanovništvom Srbije? Koristeći sva raspoloživa medijska sredstva, sada već odavno bivši, vlastodršci su uspeli da ubede gotovo celokupno građanstvo i seljaštvo tadašnje SRJ da je potpuno pomračenje Sunca katastrofa epskih razmera koju nipošto ne bi trebalo posmatrati. Ljudi su se od ove biblijske pošasti sakrivali u podrumima i skloništima, stavljali su dušeke ne prozore kako bi sprečili da opasni sunčevi zraci uđu u njihove tople i bezbedno mračne domove, a ponovo pojavljivanje Sunca proslavljeno je petardama, vatrometom, uzdasima olakšanja i zvucima masovnog odrona kamenja sa srca. U pitanju je bila 1999. godina NOVE ere, makar po zvaničnom računanju vremena. Istovremeno, na bolesnom Zapadu ovakve stvari su rado dočekivane i rado posmatrane. Oni tamo pomračenja Sunca doživljavaju kao astronomski fenomen koji može biti zanimljiv za posmatranje. Bolest ne bira, a neobaveštenost ih može skupo koštati.

Erin Keli, autorka romana Kaže on, kaže ona koji je objavila izdavačka kuća Laguna, je upravo ovaj bolesni običaj iskoristila za osnovnu potku svog romana. Glavni junaci priče su veliki zaljubljenici u posmatranje totalnog pomračenja Sunca, a iz toga ne može da ispadne nešto dobro.

Kit je svoje prvo potpuno pomračenje Sunca doživeo 1991. godine u Čileu gde je bio sa svojim ocem i bratom blizancem Makom. Nakon toga je napravio svojevrsnu prostornu i vremensku mapu ovog fenomena sa željom da posmatra baš svako pomračenje na svetu. Jedno od njih je dočekao u društvu svoje nove devojke Lore u Kornvolu na svojevrsnom festivalu gledanja pomračenja Sunca, a zapravo jednoj velikoj hipi žurci sa sve podrazumevanim opijanjem, drogiranjem i onim trećim. Slobodna ljubav je na svakom koraku. Ali šta ako nije uvek slobodna? Upravo je Lora, sasvim slučajno (a možda i ne baš tako slučajno) naletela na silovanje. Jedan kršan delija, razmaženo derište iz bogataške kuće, u naletu da uzme baš sve što mu po nekom elitističkom pravu pripada nalegao je na devojku iz niže klase, izvesnu Bet, u cilju da obavi snošaj.

Makar je tu scenu videla, i prekinula, Lora. Odmah je pozvana policija, a onaj osumnjičeni za silovanje se i sam predao policiji tvrdeći da je nevin, da je Bet pristala na njihov odnos i da ga sada neka nadrogirana ludača optužuje da je nekoga silovao. Sledi suđenje sa sve porodičnim advokatima i najskupljom odbranom koju bogatstvo može da obezbedi. Ipak i uprkos svemu, Lora je neumoljiva u onome što je videla i upravo zahvaljujući njenom svedočenju presuda je bila osuđujuća, a silovatelj smešten na sasvim zasluženu petogodišnju robiju. Zasluženu?

Još od suđenja i unakrsnog ispitivanja advokata odbrane Lora počinje da se preispituje da li je zaista videla ono što je videla, a kada Bet i sama počne da pokazuje znake psihičke nestabilnosti i postane pretnja po Loru i Kita njihov život postaje pakao, a pitanje istine još nejasnije. Da bi se sakrili od Bet oni menjaju imena i prezimena, mesto stanovanja i stare poslove. Moraju da se potrude da se o njima ništa ne priča na internetu, a naročito na društvenim mrežama. Naravno, Bet zna za njihov zajednički plan da posmatraju sva totalna pomračenja i zato su ta mesta veoma opasna. Ipak, oni ne odustaju od svoje namere. Nakon petnaest godina života u strahu čini se da ih je Bet konačno pronašla.

Kaže on, kaže ona predstavlja odličan psihološki triler koji, uprkos možda i prevelikom broju strana, neprekidno održava pažnju. Lora i Kit naizmenično daju svoje viđenje onoga što se desilo u prošlosti i onoga što se dešava u sadašnjosti i na taj način nas drže u neprekidnoj neizvesnosti jer, kako priča odmiče, više nismo sigurni šta se zaista desilo. Kaže on, kaže ona nije samo najčešća situacija kod silovanja kada je se sučeljavaju dve izjave (najčešće njena i njegova) i gde je na pravosudnom sistemu da odluči kome će verovati, već i način na koji je Erin Keli želela da nam ispriča priču i da čitaoce stavi u ulogu porote na kojoj je da odluči kome će verovati. Njemu, njoj, Kitu ili Lori? A možda nikome od njih? Možda svi lažu ili, makar, prećutkuju neki deo istine?

Šta se zaista dogodilo u Kornvolu i šta se nakon toga događalo ostaje nam da vidimo, a istina će izlaziti na videlo veoma polako, sa svakom pročitanom stranicom suočavaćemo se sa dilemom šta je zapravo istina i pitanjem da li i ko nas sve laže, dok ćemo poslednju tajnu otkriti bukvalno u poslednjoj rečenici knjige.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts