Triš Vikers je 2012. godine započela pisanje knjige Graniferovo zaveštanje. Ovo ne bi bilo ništa neobično da pedesetdevetogodišnja Triš nije potpuno slepa. Kada je zbog dijabetesa ostala bez vida Triš je utehu potražila u svetu spisateljske mašte. I ranije je znala da sa svojom majkom čita poeziju, ali je ovaj put želela i sama da se okuša u pisanju.
Pisala je rukom na papiru. Nije želela da koristi kompjuter ili Brajevu azbuku već je uspostavila sistem gumenih traka koje su bile strateški postavljene kako bi označavale linije po kojima je pisala. Njen sin Simon je jednom nedeljno dolazio kod majke, glasno joj čitao ono što je u prethodnom periodu napisala kako bi ona mogla da „unese“ ispravke u tekst, a zatim bi ga slali na prekucavanje.
Međutim, jedne nedelje je Simon bio neprijatno iznenađen kada mu je majka pružila dvadeset i šest potpuno belih stranica papira. Trišina olovka kojom je pisala se istrošila, a ona to nije mogla da vidi. I zato je nedelju dana pisala ne znajući da je uzaludno.
Uzaludno? Simon nije želeo da sedam dana rada njegove majke propadne i zato se obratio policiji. Odneo je prazne stranice u sedište policije i objasnio im je u čemu je problem. Forenzičari su pristali da pomognu tako da su svoje slobodno vreme i pauze iskoristili kako bi otkrili šta je Triš Vikers napisala. Posle nekog vremena policija je uspela da rekonstruiše (ne) napisan rukopis.
„Mislim da su koristili različite vrste svetla i lampi pod različitim uglovima kako bi rekonstruisali tekst“, rekla je nakon toga Triš Vikers. „Veoma sam srećna zadovoljna i želim da im se zahvalim što su mi pomogli.“
Triš kaže kako piše iz hobija, ali da zbog slepila živ u drugačijem svetu. Tom prilikom je dodala kako bi želela da, kada bude završen, rukopis pošalje nekom izdavaču.
„Svi koji su pročitali rekli su da im se dopada“, kazala je Triš. „Čak su i policajci uživali u čitanju i kažu kako jedva čekaju i ostatak teksta.“
I to se zaista i dogodilo 2017. godine kada je rukopis konačno završen. Triš je pred smrt nekako uspela da završi rukopis i da ga pošalje izdavaču. Iako je politika izdavačke kuće bila da od prijama rukopisa do objavljivanja prođe najmanje šest meseci ovaj put je načinjen izuzetak.
„Triš nam se odmah dopala“, rekao je izdavač Simon Vest koji je objavio knjigu Graniferovo zaveštanje. „Ubrzo smo shvatili da se njeno zdravstveno stanje pogoršava i zato smo morali brzo da reagujemo.“
Na žalost knjiga je konačno izašla iz štampe dva sata nakon što je Triš preminula od kancera.
„Apsolutno sam ushićen što smo knjigu objavili za svega dve nedelje, ali sam i veoma razočaran što je nas je Trip napustila pre nego što je videla knjigu.“
Graniferovo zaveštanje je roman o ženi koja pronalazi knjigu koju je napisala njena prabaka.
Izvor: BBC News
