Prošle godine je u Americi objavljena knjiga „The Brothers Vonnegut: Science and Fiction in the House of Magic“ novinarke Džindžer Štrand, u kojoj se autorka bavi uticajem naučnika Bernarda Vonegata i njegovog velikog otkrića na odluku svog osam godina mlađeg brata, Kurta, da se posveti pisanju naučne fantastike.

Knjiga prikazuje živote braće Vonegat tokom 1940-ih i 1950-ih godina – periodu koji će imati ključni uticaj na stvaralaštvo jednog od najznačajnijih američkih pisaca XX veka.

Nedugo nakon što se vratio iz rata u kome je bio svedok mnogih užasa (neki su opisani u kultnom romanu „Klanica 5“), Kurt Vonegat se 1947. godine zaposlio u odeljenju za odnose sa javnošću kompanije Dženeral Elektrik. Vonegatov posao bio je da intervjuiše naučnike i pravi dobre priče o njihovim istraživačkim projektima.

Kada je Kurt došao u Dženeral Elektrik, njegov brat Bernard je već radio na jednom od najznačajnijih projekata ove kompanije – modifikaciji vremenskih prilika. Kurt je bio prisutan kada je Bernard predstavio svoje izuzetno otkriće – način kako da se oblaci iniciraju delovanjem suvog leda i srebrnog jodida, stvarajući kišu ili sneg. Projekat pod nazivom „Cirus“ vodio je nobelovac Irving Langmjur.

U to vreme Bernard Vonegat je zaista verovao da je nadohvat otkrića koje bi omogućilo kontrolu vremenskih prilika i preoblikovanje klimatskih uslova. Američka vojska je bila veoma zainteresovana za korišćenje tog otkrića u borbi protiv neprijatelja preusmeravanjem uragana i drugih prirodnih nepogoda. Naučnici su verovali da bi dejstvo ovog „oružja“ moglo biti pogubnije od atomske bombe. Ipak, kasnije je otkriveno da „sejanje oblaka“ nije toliko moćan proces koliko se prvobitno pretpostavljalo.

Ali dramatična demonstracija kojoj je Kurt Vonegat prisustvovao imala je snažan uticaj na pisca, koji je u tome video oživljavanje jednog mračnog naučnofantastičnog scenarija u kome bi manipulacija vremenskim prilikama poslužila kao izuzetno razorno oružje.

U romanu „Kolevka za macu“ (1963 – kod nas objavljenom i pod naslovom „Svračje noge“) Vonegat razmatra etičku odgovornost naučnika. Prezirao je politiku nuklearnog odvraćanja, zalagao se za razoružanje i suprotstavljao ideji korišćenja naučnih otkrića za smišljeno razaranje. Bio je svestan da nedostatak odgovornosti naučnika veoma dobro funkcioniše u simbiozi sa težnjom vlade za osmišljavanjem i usavršavanjem efikasnijeg oružja.

Izvesno je da je direktnu inspiraciju za Led 9 iz „Kolevke za macu“ Kurt Vonegat dobio zahvaljujući eksperimentu manipulacije vremenskim prilikama, kojim se u Dženeral Elektriku bavio Bernard Vonegat. A, pretpostavlja se da je lik naučnika Feliksa Honekera iz istog romana urađen prema nobelovcu Irvingu Langmjuru.

„Kolevka za macu“ priča je o smaku sveta smrzavanjem koje je izazvao Led 9, proizvod čistog naučnog razmišljanja i delanja koji biva zloupotrebljen nakon što pada u ruke frustriranih i neodgovornih ljudi. To, međutim nije klasična naučnofantastična priča, jer nije fokusirana samo na taj problem, već je široko otvorena za mnoštvo dilema, od političkih manipulacija i religijskih doktrina do samoostvarivanja manje ili više problematičnih ličnosti.

To upravo ističe i kritika knjige „The Brothers Vonnegut: Science and Fiction in the House of Magic“, koja kaže da je novinarka Džindžer Štrand tačno definisala izvor mnogih Vonegatovih strepnji s kojima se suočio prilikom rada u Dženeral Elektriku, ali da je Vonegat u svom delu govorio o mnogo širim problemima s kojima se društvo suočavalo i još uvek suočava, nego što je jedan izolovani naučni eksperiment.

Treba spomenuti da je i prvi SF roman Kurta Vonegata „Mehanički pijanino“ (1952) takođe inspirisan pronalascima viđenim u Dženeral Elektriku i uopšte radu u toj kompaniji. Još 1949. godine jedan od pogona za proizvodnju turbinskih lopatica bio je pod kontrolom računara. To samo po sebi nije bilo loša stvar, ali logičan Vonegatov zaključak bio je da će mašine koje budu upravljale svetom lišiti ljudska bića dostojanstva koja ona nalaze u svom radu. Pošto se nalazio u okruženju naučnika i tehničara, Vonegat je pisao o njima.

„Gledao sam te ljude kako rade“, rekao je jednom prilikom Vonegat, „veoma dobro sam ih upoznao, odlazio sam na njihove žurke i tako to, pa sam ih sve lepo uvredio svojom prvom knjigom.“

Izvor: Art-Anima

Comments

comments

Related Posts