Sever i jug, roman viktorijanske epohe i arhetipski roman socijalnog realizma, spisateljicu Elizabet Gaskel postavlja u niz s velikim autorkama Šarlot Bronte, Džordž Eliot i Džejn Ostin. Njen autentični prikaz opozicije između sela i grada obeležava polovinu 19. veka i markira ključne razlike. Narativ prati junakinju Margaret Hejl i njene selidbe od sterilnog doma u Londonu, preko idiličnog seoskog života u Helstounu, do novog naseljavanja u industrijski grad Milton na severu Engleske. Opozicije koje se u romanu javljaju, a predstavljaju na mikroplanu dijametralnost Sever–Jug jesu sukobi između Miltona i Helstouna, proizvedenog, fabričkog i organskog, prirodnog, modernog i tradicionalnog, aristokratije i radničke klase, sivila i zelenila, mirisa ruža i mirisa fabričkog dima, lepote prirode i rugobe industrijskog grada, slobode i nužnosti; konačno, tu su i sukobi između muškog i ženskog sveta i pozicije u društvu, između „gospodina“ i „pravog muškarca“, dame i domaćice.

Korice_SJUG-1

Junakinja Margaret je u Miltonu izložena mnogim epizodama kroz koje će se upoznavati sa životom u gradu, uvideti surovost tog života, ali i karaktere ljudi osuđenih na siromaštvo, težak rad, patnje i smrt. Mnogi su Sever i jug smatrali „romanom smrti“, jer surovi naturalizam Gaskelove nije nimalo ublažen i uvijen; ona je odlučno prikazala „život kakav jeste“, ali i njegov kraj. Nakon smrti mlade Besi Higins, usled bolesti pluća izazvane radom u fabrici i prašinom od proizvodnje pamuka, umire i Margaretina majka, zatim i otac. Umiru i radnici fabrike koji su zbog štrajka ostali bez minimalnog prihoda kojim bi prehranili mnogobrojnu porodicu.

Elizabet Gaskel je sama bila svedok vremena previranja i industrijske revolucije, saosećala je sa radnicima koji trpe mnoge posledice zbog uslova u kojima žive, i ovim romanom želela je da širokoj javnosti obznani problem pred kojim se nije smelo žmuriti. Sličnu temu obrađivali su mnogi veliki romanopisci tog vremena, ali niko nije uspeo da tako sugestivno ali ipak nepristrasno prikaže sudbinu malog čoveka, njegove nedaće i borbu za egzistenciju. Gaskelova prikazuje realnu socijalnu bedu, nehigijenske uslove života u sivom, zadimljenom i prljavom severnjačkom gradu, sukobe između potlačenih radnika i vlasnika fabrika, suštinske klasne borbe.

Međutim, Sever i jug je ujedno prelepa ljubavna priča puna nesuglasica, između Margaret i Torntona, vlasnika najveće fabrike pamuka u Miltonu. Njihova ljubavna priča puna je intelektualnog nadmudrivanja i emotivnih uspona i padova, prelazi putanju od netrpeljivosti do tolerancije, od ponosa do popuštanja. Iako siromašna, Margaret smatra da je bogataš Tornton ne zaslužuje, njegove severnjačke stavove nikako ne prihvata. Njegovo obećanje da će je večno voleti ona shvata kao pretnju. Njeni pogledi na socijalnu pravdu ispostavljaju se kao naivni i idealistični, a njegovo iskustvo ih opovrgava. Konačno, kada se vrati u London, Margaret shvata koliko joj nedostaje Milton, koliko se stopila sa severnjačkim duhom i koliko joj, zapravo, nedostaje sam Tornton, te odlučuje da se uda za njega uprkos svačijem protivljenju. Bilo je potrebno da se vrati na jug, da uvidi kako su njena sećanja bajkovite iluzije, i tada Gaskelova kroz svoju junakinju pomirljivo izgovara veliku apologiju grada: „Takav je gradski život… Njihovi živci su oslabili usled zbrke i užurbanosti svega oko njih, da ne pominjem to što su kao zatvorenici u ovim barakama, a to je samo po sebi dovoljno da izazove utučenost i razne duševne brige. U unutrašnjosti, ljudi su mnogo više u prirodi, čak i deca, čak i kad je zima. Ali ljudi moraju da žive u gradovima… Pretpostavljam da svaki način života nosi svoje teškoće i iskušenja. Stanovnicima gradova verovatno nije lako da budu strpljivi i smireni, dok je čoveku na selu jednako teško da bude aktivan i dorastao nepredviđenim nevoljama. I jednima i drugima je teško da sagledaju bilo kakvu budućnost: prvima zato što je sadašnjost tako živa, brza i tesna, a drugima zato što im se život odvija poput pukog životinjskog postojanja, te ne znaju, pa i ne mare, za bilo kakav dublji, koristan užitak da bi mogli da ga planiraju, da ga se odreknu il’ da mu se nadaju.“

Sam naslov ovog romana nastao je prema sugestiji urednika Čarlsa Dikensa, i svakako ne predstavlja samo geografske oznake dva dela Engleske i političku parabolu. Koncept ideje o naslovu podržava dublje značenje i simboliku onoga što predstavljaju i sever i jug. To su dve različite kulture, aristokratska i radnička, koje se konačno pomiruju u braku između suprotstavljenih predstavnika. Optimističnim završetkom romana, Elizabet Gaskel je zapravo sugerisala ideju o ujedinjenju stavova severa i juga, i time ideju o velikoj i celovitoj zemlji koja u sebi objedinjuje sve kvalitete i miri razlike.

Comments

comments

Related Posts