Roman “Mleko” Melise Broder je suptilna, vešto ispričana i neizmerno duhovita meditacija o ljubavi, slobodi i o onome čime smo zadojeni.
Kako se američka književnica Melisa Broder u svom književnom prvencu Ribe (Dereta) našla na udaru književnih puritanaca zgroženih eksplicitnim opisima scena seksa koje protagonistkinja ima sa sirenom (srpski puritanci, nemojte da brinete jer je u pitanju muška sirena), odlučila je da u svojoj drugoj knjizi ne ponovi istu grešku.
I zaista, njen naredni roman Mleko, koji je u prevodu Olivere Mitić objavila mlada izdavačka kuća Lumo Books, nema eksplicitnih scena sa sirenama.
Što se tiče strašnih reči koje tradicionalno ubijaju samim svojim postojanjem u knjigama, tu je puno poverenje pružila svom književnom agentu koji je, kako sama autorka kaže, „isekao oko 50% referenci na klitoris“.
View this post on Instagram
Verovatno je kao čednija knjiga Mleko odabrano da svoju ekranizaciju dobije na malim ekranima, dok će „perverzniji“ roman Ribe uskoro dobiti svoju adaptaciju na velikom platnu.
Kako će Melisa Broder sada napisati nešto provokativno kada je lišena slobode da upotrebi sirene i klitorise?
Pod parolom „snađi se“ ona stvara književnu junakinju Rejčel koja jednostavno toliko voli hranu da vodi ljubav sa njom. Sve je okej jer i dalje nema klitorisa i sirena. Tu je samo jedan slastan jogurt koji Rejčel naprosto obožava. Zapravo Rejčel voli i drugu hranu. Njen odnos sa hranom je više ljubavni nego erotski. Sa druge strane, voli i da bude mršava. I to onako holivudski mršava. Ova dvadesetčetvorogodišnja devojka je spas od svoje samohrane majke potražila u Gradu Anđela gde se zaposlila u agenciji za menadžment talenata i u kome je teror mršavosti doveden do savršenstva.
Uprkos fizičkoj udaljenosti od roditeljice svoje, koja samo želi da njeno dete bude mršavo i privlačno, Rejčel i dalje održava internet i telefonske veze sa materom. Brižna majčica je neprekidno podseća na pakao debljine u kome bi dete moglo da joj se nađe.
I tako je Rejčel od brojanja kalorija napravila religiju. Sve što radi po ceo dan jeste da misli o hrani, a jedino što ne sme jeste da jede. Svaki obrok, svaka kalorija uneta i, docnije, potrošena u trosatnom vežbanju u teretani, postaje brižljivo isplanirana.
Samopouzdanje koje joj je majka zauvek uništila konstantnim kritikovanjem fizičkog izgleda stvorili su od Rejčel infantilnu, emotivno nikad sazrelu osobu, nesposobnu i da nasluti kako to izgleda biti odrastao, samostalan i, pre svega, slobodan.
Međutim, kada njena terapeutkinja predloži „detoks“ od majke, u Rejčelinom životu se dešava još nešto. U prodavnici jogurta upoznaje nemoguće slobodnu Mirijam. Veselu, bezbrižnu, slobodnu, čini se, voljenu Mirijam, neizmerno srećnu i ušuškanu u svim svojim kilogramima. Na prvi pogled čini se da je otelotvorenje svega onoga što Rejčel nikada neće uspeti da postigne. Ali đavo je u detaljima.
Tromesečni detoks od majke je započeo, a Mirijam i njena ideja o neograničenoj slobodi unošenja kalorija deluju neizmerno privlačno nesigurnoj i u mršavom telu zarobljenoj Rejčel.
Međutim, kao što pesnik pita „hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj“ tako se nameće i pitanje da li je ono što jednoj nesrećnoj izgladneloj duši (i telu) na prvi pogled deluje kao sloboda zapravo neka druga vrsta kaveza?
Broder u ovoj neizmerno pronicljivoj i duhovitoj knjizi pokušava da dođe do odgovora da li bi i kako bi naši životi bili drugačiji da smo vaspitavani i da smo odrastali na drugačiji način i u drugačijem okruženju. Ni roditelji nemaju uputstvo za upotrebu i sami pipaju u mraku tokom odgajanja dece, te su i alternativni životi brojni. Ključno pitanje na koje Broder želi da odgovori u svom drugom romanu jeste koliko bi životi bili drugačiji da se ljudi nisu bojali da žive ono što žele.
Melisa Broder, kao biseksualka, u liku Rejčel stvara junakinju sa kojom, kada su u pitanju seksualna privlačnost i žudnja, može da se poistoveti.
Upravo je žudnja, uvijena u oblandu apetita glavna potka ove knjige. Melisa Broder tka priču o apetitima: fizičkoj gladi, seksualnoj želji, duhovnoj čežnji.
Mleko je suptilna, vešto ispričana i neizmerno duhovita meditacija o ljubavi, slobodi i o onome čime smo zadojeni.
Piše: Milan Aranđelović
Izvor: Optimist
