Iako je najpoznatiji najpre kao glumac (i dobitnik skoro svih glumačkih nagrada koje se mogu dobiti na ovim prostorima a i šire) a potom i producent i režiser, Lazar Ristovski je i pisac. I to dobar. Do sada je napisao dva kratka romana „Belo odelo“ i „Kako sam dobio Oskara“ a beogradska Laguna nedavno je objavila njegovu zbirku „Jednostavne priče“.

Kroz trinaest priča koje je pisao poslednjih desetak godina, uz uredničku podršku pisca Igora Marojevića, Ristovski s ljubavlju, toplinom, setom, poštovanjem piše o običnim, malim ljudima, njihovim životima, svetu oko nas i to na način kako su se ranije pripovedale priče, pre interneta i televizije, kada se pripovedač slušao s pažnjom.

Sam Ristovski navodi da je tako i želeo da piše, da ispriča priče kako su se nekada pisale i pričale, kada se pripovedaču verovalo i kada se slušao s poverenjem da je ono što priča „živa istina“.

Od priče o gačcima ili iznenadnoj „smrti“ Ilije pekara, tranziciji u Srbiji i njenim posledicama po običan svet, kapetanu Mehu do Tesle i neobičnog sastanka naslepo, likovi Ristovskog su oni koje srećemo svaki dan, komišije, prijatelji, poznanici, porodica. Običan svet sa (ne)običnim pričama koje je Ristovski „uhvatio“ sa nežnošću, poštovanjem i duhom i preneo na papir.

„Pripovedač, a ja to želim da budem, mora da vlada umetnošću posmatranja. Mesto, loža iz koje se svet najbolje vidi je usamljenost“, objasnio je on.

„Moje priče su jednostavne, istinite i ljudske. U njima su tuga i humor pomešani kao i u životu. Ako ih budeš čitao otvorenog srca, verujem da ćeš pronaći i sebe u nekoj od njih“, poručio je Ristovski čitaocima.

Comments

comments

Related Posts