Ivan Branković je rođen nekoliko sati pošto je kompjuterska greška umalo izazvala treći svetski rat , što sa njegovim životom ima malo veze, ali nije loše to pomenuti kao zanimljivu koincidenciju (ili barem on voli da je pomene kad god ima priliku, što zna i da iritira ponekad). Jedan je od one dece kojima su roditelji oduzimali članske karte iz biblioteke zato što su popustili u školi (njemu se to desilo dva puta). Profesionalno se bavi dizajnom video-igara, što smatra najboljim poslom na svetu. Zaljubljenik je u svemirske letove, istoriju, kao i skupljanje potpuno nebitnih, ali veoma zanimljivih činjenica. Ima objavljena četiri romana Prometejev dnevnik i Projekat Herkules, Čovek koji se rugao i The Uncommoner’s gene, i dve priče u zbirkama Čuvari Zlatnog Runa i U vrzinom kolu. Za strip Lighstep Chronicles radio je scenario za jednu od epizoda. Trenutno radi na video-igri Crimson City Blues.

Crimson City Blues je bio inspiracija za pisanje romana Čovek koji se rugao koji je nedavno i objavljen. Ovo  smo iskoristili kao povod da sa Brankovićem popričamo o novom romanu, ali i o celikupnom njegovom stvaralaštvu.

  • Zanimljiva je priča kako je zapravo nastala knjiga Čovek koji se rugao. Da li možete da nam kažete nešto više o tome?

Čovek koji se rugao je deo video-igre Crimson City Blues koju radim u timu sa Vladimirom Perićem, Dušanom Marićem, Bogdanom Pavlovićem, Stevanom Jankovićem, Urošem Radinovićem i Filipom Rajčićem. Crimson City Blues je noir point&click avantura gde je glavni fokus na priči i rešavanju logičkih problema. Glavni deo mog posla je pisanje kompletnog narativa, od prve ideje za scenario do finalne verzije svih tekstova. Tako se desilo da dok sam radio na dnevniku glavnog lika, shvatio sam da tu ima materijala za kraći roman, što je vodilo ka ideji da igraču ispričamo priču kroz dva medija, knjigu i video igru.

  • Da li je ova video-igra završena i da li je dostupna na našem tržištu?

Igra je još uvek u fazi produkcije, mi se nadamo da će ove godine biti gotova, pokušaćemo da je plasiramo preko što više online platformi, tako da se nadamo da će biti dostupna svuda.

  • U pitanju je dvojezično izdanje knjige. Zbog čega?

Čovek koji se rugao je pisan na engleskom jeziku (kao uostalom i cela igra), iz prostog razloga što nam je fokus na stranom tržištu, neki plan nam je bio da knjiga u elektronskoj formi bude dostupna na našem sajtu, ili da ide kao bonus uz igru. Međutim u konsultaciji sa izdavačkom kućom Portalibris, odlučili smo da prvo odradimo izdanje na srpskom jeziku, kao neku vrstu najave igre, ali, pošto je u pitanju kraći roman (osamdesetak stranica), odlučili smo da uradimo nešto neobično i da objavimo obe verzije u istoj knjizi. Nekako ovaj roman je sam po sebi neobičan, tako da je i izdanje neobično.

  • Radnja romana se odigrava u Krimson sitiju. Gde je i KADA Krimson Siti?

Na samom početku projekta, odlučili smo da stvorimo sopstveni grad. Možda je glavni razlog bio što smo želeli da igra ima neki svoj jedinstveni vizuelni identitet, da se kreativno izrazimo u svakom smislu. Dušan, koji je najviše odgovoran za ceo vizuelni deo, je dao ime gradu, i celoj igri. Ceo taj proces pravljenja grada ispao je jako zabavan, jer nekako ideje za nove likove, scene i delove grada su se same stvarale.

Krimson Siti je zamišljen kao jedna metropola sa svim svojim vrlinama i manama (mada tih mana ima daleko više). Potrudili smo se da se nigde ne pominje gde se on nalazi (iako on liči na američke gradove), jer bi nam to samo pomerilo fokus priče sa grada i događaja u njemu. Na kraju krajeva, sve se vrti oko grada.

Što se vremenskog okvira tiče, od početka smo išli da je sve u noir stilu, tako da je neki dogovor bio da je tehnologija na nekom nivou kraja sedamdesetih, početka osamdesetih (nema mobilnih telefona i kućnih računara, to je neka crvena linija), dok je stil oblačenja na primer iz tridesetih. Kao i za lokaciju, i vremenski period smo uklopili u skladu sa pričom, umesto da uradimo obrnuto.

  • Nakon romana Prometejev Dnevnik i Projekat Herkules Vi ste se okrenuli radu na romanu Čovek koji se rugao. Da li to znači da ste odustali od završnog romana trilogije?

Ni slučajno, samo nisam stigao još da ga završim. Treći deo je bio u planu da bude gotov prošle godine, i ceo koncept je gotov i ja se nadam da ću eto ove godine konačno iti završen.

  • Na čemu trenutno radite? Na igrama ili na romanima?

Na svemu po malo. Upravo sam završio dve priče za zbirke Nešto diše u mojoj torti i Regia fantastica, radim na nastavku Prometejevog dnevnika. Što se same video igre tiče tu ima još mnogo posla, tako da mislim da u dužem narednom periodu neću biti zaludan, što je dobro. Smatram da je pisanje mentalni trening veoma sličan fizičkom. Potrebno je stalno vežbati i raditi da bi se ostalo u formi, volim da svakog dana imam da napišem po nešto i da uvek imam nekoliko projekata na čekanju.

  •  Veliki Daglas Adams je poznat kao višestrani kreativac koji je pisao romane, radio drame, skečeve za montipajtonovce, scenarija za serije… Da li ste i Vi na njegovom tragu?

Adams je za mene jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka, upravo zbog svoje svestranosti. Po mom mišljenju  on je bio ispred svog vremena, upravo jer je bio jedan od prvih poznatih pisaca koji se usudio da piše narativ za video-igru, jer u tom trenutku (sredinom devedesetih godina prošlog veka) video-igre su bile nešto novo, i većina u njima nije videla ništa osim puke zabave. Upravo zahvaljajući njemu, a i mnogim drugim piscima se razvio stil igara u kojima je priča glavna (postojale su takve igre i pre, ali ne u tolikoj meri), i nekako je samim igrama dat malo veći umetnički pečat. Mene je iskustvo naučilo da su kosturi priče za video-igru, knjigu, strip ili film su manje više isti, način na koji se priča je drugačiji i svaki od tih medija ima neke jedinstvene načine na koji priča može da se ispriča.

  •  Šta trenutno čitate?

Trenutno završavam Dobra predskazanja od Pračeta i Gejmena. Čitao sam tu knjigu pre dosta godina, i nešto mi je palo na pamet da je pročitam ponovo u originalu, pre nego što počne serija. Posle toga planiram da pređem na zbirku priča Kosingas neispričane priče.

  • A koje video-igre trenutno igrate?

Trenutno sam rešio da odigram serijal Borderlands jer ga smatram možda najbolje izvedenim serijalom video igrara ikada. Razlog tome je što su developeri na fenomenalan način spojili pucačinu iz prvog lica, RPG i avanturu uz fantastično napisanu priču i osmišljenje likove, kao i fenomenalnu (a u isto vreme jako jednostavnu) strip art grafiku. Pored toga, uvek imam na računaru instaliranu barem jednu strategiju, trkačku igru i klasičan RPG.

  •  Šta biste za čitaoce Bookvara mogli da preporučite za čitanje, a šta za igranje?

Za čitanje bih uvek preporučio nekog od domaćih autora fantastike, jer mislim da mi imamo jako ozbiljnu scenu. Tu prvenstveno mislim na Aleksandra Tešića, Nebojšu Petkovića, Dimitrija Stevanovića, Miloša Petkovića, Pavla Zelića i Zorana Petrovića.

Što se igara tiče, pa kao što volim da u svakom trenutku igram po nekoliko igara različitih žanrova, tako ću i preporučivati. Pored Borderlands serijala koji sam već pomenuo, svima koji su kao i ja zaljubljenici u svemirska putovanja bih preporučio Kerbal Space Program, igru koju već godinama ne brišem sa računara. Ljubiteljima strategija bih pored Total War serijala preporučuio i Zero-K, prilično zanimljivo izvedeni svemirski RTS.

  • Gde mogu da se nabave Vaše knjige?

Najsigurniji način je da ih naručite direktno od izavača PortaLibris ili, ako volite da istražujete, možete da ih potražite u knjižarama.

Razgovarao: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts