Režija: Andrej Nosov
Tekst: Vuk Bošković
Dramaturg: Biljana Srbljanović
Ulog: Jelena Graovac, Miloš Timotijević

Premijera predstave (Dev9t festival)

HARTEFAKT fond, Beograd je za svoju umetničku produkciju KAD SE ŽIVOT ŽIVI DRUGI PUT, tri predstave – Ostaci, Život i Gospođica Julija na konkursu Ministarsva za kulturu i informisanje Republike Srbije za ovu godinu dobio 5.000.000 dinara. Primera radi isti toliki budžet je dobilo Sterijino pozorje, naš najveći pozorišni festival, za svoju celokupnu selekciju i programe. Večeras smo imali priliku da pogledamo premijeru predstave Ostaci.

Ostaci govore o nesrećnim i mrtvim ljudima. Četiri osobe pokušavaju da srede svoje intimne živote i međusobne odnose ispunjene ljubomorom, psihoaktivnim supstancama i tragovima ljubavi, dok se paralelno istražuju ratni zločini koje je bataljon Vojske Srbije izvršio nad albanskim civilima na Kosovu. Odnosi između njih su zamršeni, opterećeni prošlošću, prećutkivanim svakodnevnim problemima i strahovima vezanim za budućnost. (iz najave predstave).

Na predstavi su radila naša poznata imena – glumci: Jelena Graovac i Miloš Timotijević, kompozitorka Irena Popović Dragović, dramaturškinja Biljana Srbljanović (u upravnom odboru Hartefakt fondacije), sve pod rediteljskom palicom Andreja Nosova (direktor i osnivač Hartefakt fondacije).

Komentar predstave: OSTACI su konceptualno predstavljeni kao muzičko – dramsko delo, gde glumci u isto vreme sviraju, pevaju i glume, s tim sto je akcenat više stavljen na izgovorenom tekstu i audio muzičkim momentima, nego scensko vizuelnom efektu. Nedostatak scenografije se nadomestio simboličnim ambijentom izvođenja – u prostoru napuštene Ciglane. Publika se najpre provodi, od ulaza do glavne pozornice, hodnikom gde imaju prilike da vide razne umetničke radove mladih umetnika Dev9t festivala, gde se nažalost, u najvećoj meri i završava umetnički potencijal predstave. Publika se zatim neformalno okuplja oko bine gde glumci nastupaju, neki sede na imrovizovanim mesta za sedenje, dok večina stoji i pokušava da cupka uz muziku i songove (kompozitorka Irena Popović Dragović). Reditelj se odlučio da dramski tekst predstavi u formi dijaloga, primarno između Jelene i Miloša. Oni pričaju, iznose svoja razmišljanja, kritikuju, negoduju, iznose činjenice iz naše prošlosti i sadašnjosti. Većina izgovorenog teksta se teško prati, pošto u sat vremena koliko predstava traje, gotovo da nema scenske radnje, a zamišljena su za četiri osobe. Dijalozi se prekidaju songovima i sviranjem na raznim instumenata (klavijature, bubnjevi, violina, harmonika, gusle), što dodatno otežava praćenje i razumevanje. Songovi svakako imaju i najveću umetničku vrednost u predstavi, što je nedovoljno da bi se predstava nazvala umetničkom i uspelom. Tekst i dramatizacija su poprilično nabacani i nerazgovetni, bez kulminacije ili efekte razrade. Statičan scenski pokret i gluma na nivou deklamovanja teksta ne doprinose razvoju priče. Zamišljeno kao društveno angažovan projekat na kraju nije izazvao očekivanu reakciju koja je u najvećoj meri izostala kod publike. Videli smo OSTATKE kreativnog potencijala reditelja Nosova, dramaturškinje Biljane Srbljanović i pisca Vuka Boškovića, na koje nismo navikli u poređenju na njihove prethodne projekte. Inače opšti je zaključak da se pomalo preteruje sa potenciranjem krivica samo sa naše, srpske strane. Nadamo se da će naredne dve predstave HARTEFAKT fondacije, Život i Gospođica Julija u većoj meri opravdati uložen novac poreskih obveznika ove zemlje.

Marko Radojičić
Izvor: bgedtculture.blogspot.rs

Comments

comments

Related Posts