Gajba je jedna od najvećih građevina na svetu. U pitanju je nepregledna kvadratna konstrukcija koja je dugačka i široka više od dva kilometara. Ima osam spratova plus Nulti nivo za tehničko održavanje.

Postavljena je u Srbiji, blizu ušća najveće srpske reke Morave u najveću evropsku reku Dunav. Izgradnju su finansirali azijski krupni kapitalisti s jakim poslovnim vezama u Nemačkoj, s namerom da ta konstrukcija posluži zadržavanju i iskorišćavanju ljudske i robotske radne snage koja se, u oba pravca, kreće balkanskom rutom.
Gajba je sastavljena od velikih tipskih blokova izgrađenih u 3D magaštampačima. Jedan blok se naziva dombit i svaki predstavlja savršenu životnu jedinicu. Ljudi iz prošlosti bi tako nešto nazvali stan. Dombiti se mogu spajati i kombinovati horizontalno i vertikalno.

Gajbu naseljava milion korisnika, većinom ljudi, uz dosta uticajnu robotsku manjinu koja čini 2% populacije i ima pravo glasa.

Korisničke zajednice u Gajbi organizovane su oko svetlarnika. To su zajednička dvorišta, široka i dugačka više od šezdeset metara, koja u isto vreme predstavljaju vertikalne otvore u toj konstrukciji.

Stanovnici Srbije su, još tokom izgradnje, nazvali celu konstrukciju Gajba zato što ih je, onako izbušena svim tim svetlarnicima, iz vazduha podsećala na gajbu za transport pića.

Gajbu možete da zamislite kao nepreglednu zgradu čiji široki hodnici funkcionišu kao ulice, a istovremeno i kao grad na više spratova čije su ulice hodnici. Krov Gajbe istovremeno je i gradski park, a odozgo izgleda kao ogromna zelena rešetka, na kojoj svetlucaju hiljade ogledala za preusmeravanje sunca i mesečine u svetlarnike. Retko ko zalazi na Krov jer je to opasno mesto gde se dešavaju obračuni krovera i drugih bandi.

Gajba nije samo zgrada-grad, već i zgrada-država. Njom upravlja guverner, koga biraju svi registrovani stanovnici, ali njegov izbor moraju da potvrde i vlasnici Gajbe. Gajba ima visok stepen političke samostalnosti u okviru Srbije, a njeni stanovnici automatski dobijaju državljanstvo i Srbije i Južnoevropske unije.

Gajba je ogroman sistem, tako da oko nje postoje energetska i reciklažna postrojenja, terminali za međugradski i međunarodni saobraćaj, ispostave službe bezbednosti, veštačko jezero, zasađene šume, groblje i mnoga druga mesta važna za život i suživot stanovnika Gajbe.

U takvo mesto smeštena je radnja romana Gajba Aleksandra Gubaša koju je nedavno objavila Književna radionica Rašić. Glavni junak romana je šesnaestogodišnji Jan koji sa samohranim ocem još od svoje pete godine živi u Gajbi. Jan se ne seća Beograda iz koga je došao u Gajbu kao ni svoje majke koja je negde u to vreme nestala. Jedino što pamti iz spoljašnjeg sveta jeste blještavo belo žbunje džanarike u cvatu. Janovi najbolji prijatelji su robot Denis i Jugoslavija. Jugoslavija je Janov kraš koji mu ne izlazi iz glave. Jugoslavija je simpatična devojčica čiji je otac Persijanac, a majka Nemica. Jan je osmak. Osmacima nazivaju pripadnike Binarne denominacije. U pitanju je religijski sistem zasnovan na obožavanju matematike, nauke i prirode, u kome su potencije broja dva sveti brojevi, a naročito broj osam.

Jan je od svog oca za šesnaesti rođendan dobio svoj prvi inhenser. Jeste jeftini Huong plastikaner, koji ima kanale samo za vid i sluh, ali je Janu to dosta za početak. On planira da snima narative koji će biti toliko posećeni da će od zarađenog novca moći da kupi neki profi hens, koji ima kanale za sva čula.

Međutim, kao i obično, ništa ne ide tako glatko. Umesto narativa o životu u Gajbi Jan biva upleten u neke mnogo komplikovanije i kriminalnije aktivnosti u Gajbi i van nje. Posle dvanaest godina Jan i njegov otac dobijaju snimak njegove majke za koju su svi mislili da je stradala snimajući narativ o čokoladnoj mafiji. Sada se kod Jana polako budi nada da će možda ponovo videti majku. Međutim, tokom njegove male istrage on upada u žestoke obračune evropskih i azijskih bandi na Krovu Gajbe, otkriva modifikovane životinje u njenim podzemnim tunelima, istražuje klubova i tajnih udruženje u dubinama Gajbe… Nije loša avantura za globalno zagrejani letnji raspust 2053. godine.

Roman Gajba je prvi celovečernji roman Aleksandra Gubaša koji vrvi od dobrog humora i silnih fora i forica koje autor prosipa na sve strane. Na trenutke se čini da autor ne može da se zaustavi u svojim malim idejicama i dosetkama koje prestaju da budu začin i postaju osobenost dela. Naizgled nepresušna mašta autora je glavi adut dela, ono što ovaj roman razlikuje od mnoštva veoma sličnih priča već stotinu puta ispričanih.

Gajba je satirična futuristička avantura namenjena, pre svega, svim mladim, kako onima duhom tako i telom, ljudima čiji se mozgovi opiru okoštavanju i stavljanju u ustaljene okove narativa, onima čiji su umovi dovoljno hitri i spremni da dočekaju Gubaševe dosetke i na najneočekivanijim mestima.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts