Gabrijel Garsija Markes (1927-2014.) bio je kolumbijski pisac, novinar, izdavač i politički aktivista. Većinu svog života proveo je u Meksiku i Evropi, iako je rođen u gradu Arakataka u oblasti Magdalena.

Garsija Markes se smatra najpoznatijim piscem magičnog realnizma, odnosno žanra u kojem se prepliću mitovi i magija sa realnošću svakodnevne egzistencije. Najviše je doprineo tome da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka.

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. godine. Njegovo najpoznatije delo, Sto godina samoće, prodato je u više od 30 miliona primeraka u kome je opisan život izolovanog južnoameričkog sela gde su neobični događaji predstavljeni kao sasvim obični.

Pročitajte neke od njegovih najinteresantnijih citata, vezanih za međuljudske odnose, odnose u braku, ali i lične želje i snove običnih ljudi.

1. “Niko ne zaslužuje tvoje suze, ali ko god ih zaslužuje nikada te neće rasplakati.”
2. “Muškarac zna da je odrastao kada počne da liči na svog oca.”
3. “Nije istina da ljudi ne ispunjavaju svoje svoje snove zato što su odrasli, odrasli su, jer su prestali da ostvaruju snove.”
4. “Memorija srca eliminiše loše, a povećava dobro.”
5. “Uvek zapamti da u braku nije najvažnija sreća, nego stabilnost.”
6. “Ne, ne bogat. Ja sam siromašan čovek sa novcem, što nije isto.”
7. “Ne verujem u Boga, ali Ga se plašim.”
8. “Da Bog nije odmarao Nedeljom, mogao je da dovrši svet.”
9. “Ljudi potroše život misleći kako bi zaista voleli da žive. Pitao sam prijatelje i nikome nije bilo potpuno jasno kako. Meni je uvek bilo jasno. Voleo bih da je kao što su bile godine kada sam pisao Ljubav u doba Kolere.”
10. “Ko čeka previše dugo, može da očekuje malo.”

Piše: Natalija Janković

Izvor: savrsena.com

Comments

comments

Related Posts