Evo kako izgleda kada lik iz VICE-a napiše roman


Kada napustite detinji svet u kome knjige za decu pišu starci na pozajmljenom vremenu, oni koji su bili deca za vreme Prvog punskog rata, a mladost su delili sa Krapinskim ortakom, pred vama se otvara jedan potpuno novi književni svet. Svet pun knjiga koje su mladi ljudi pisali za mlade ljude. Knjiga u kojima je generacijski žargon tačan, a ne usiljen i prevaziđen, u kome su odnosi između junaka kao i ono što im se dešava prilagođeni vremenu u kome se knjige čitaju, u kome su teme aktuelne, a problemi realni i bliski mladim ljudima.

Te knjige ne preporučuju roditelji, bibliotekari i nastavnici jer su i oni bili prerasli takvu lektiru kada je nastajala, već generacijski kanali komunikacije. Nije bitno da li su to društvene mreže, aplikacije, mediji popularne kulture, leksikoni i spomenari ili preporuka prijatelja… Takve stvari se menjaju, ali ne i knjige koje su pisali mladi za mlade.

Te knjige su uvek aktuelne i žive. Uvek nove i tek napisane. One odu sa jednom mladošću i ponovo se pojave, sasvim nove i uglancane, sa novom.

Najveće književna magija ovakvih knjiga što traju i veoma kratko i, istovremeno, večno. Naime, kada mladi ljudi, za koje su ove knjige i napisane, odrastu, te knjige više niko neće čitati. Sa druge strane, one, kao najdraže uspomene, ostaju da žive večno u sećanjima i emocijama svojih čitatelja i čitateljki.

Jedna od takvih magičnih, mladi za mlade, knjiga jeste i roman Siroti mali ratovi Uroša Dimitrijevića objavljena u izdanju Presinga.

Dimitrijević je pravo čedo svog doba. Mršav, lep, plav, ponosi se svojom VIP video igrom za Plejstejšn kec nastaloj po istoimenoj seriji sa Palmelom Anderson u glavnoj ulozi. Nekada je pisao i snimao filmove za VICE, a sada to isto radi za BBC. Rođen je u Nišu, boravio u Beogradu, a život može da mu se nastavi u Londonu, Parizu ili gde već. Više voli stripove nego knjige, ali pošto ne zna da crta, napisao je knjigu.

ČITAJTE  Prikaz knjige „Umoran od života i smrti“ Mo Jena

I to kakvu knjigu.

Knjigu koju bi i napisao neko ko radi, ili je radio, za VICE.

Ovaj portal je imao tu nesreću da okuša sreću u društvu koje ne voli inovativnost, promene, razdragani i raspevani duh oslobođen ustaljenih okvira i granica.

Zatvoreni u svojim prošlostima, konzervativnim stavovima, mumifikovanim sećanjima na neka „bolja vremena“, nikakvim nadama u budućnost, sve istrenirano zagledani u prošlost i sopstveni pupak pripadnici i pripadnice srpskog društva nisu baš blagonaklono gledali na neke tamo avanturiste iz VICE-a.

Kakvi su to sada, mahom mladi (što je ovde, u očima mnogih, popriličan greh), ljudi koji se tu glupiraju sa izborom tema i sagovornika, poigravaju se sa stilovima pisanja i izveštavanja, a sve nešto posmatraju kroz prizmu otvorenosti i bez ikakvog garda ili skrivene namere? Da ne spominjemo da imaju posebno izdvojenu LGBTQ rubriku. To deluje nekako pederski.

To je nama sve sumnjivo, čak sumLJivo.

I, evo ga sada, jedan lik iz tog i takvog VICE-a je odlučio da napiše knjigu.

Roman.

O liku koji je poput njega.

Mlad, pomalo lakomislen, dobar, emotivan, malo depresivan jer ga je, posle duže veze, ostavila devojka.

Takav je Vuk na početku romana.

Međutim, njegovi prijatelji i porodica (pa čak i šefovi i kolege na poslu) neće dopustiti da za zatvori u svoju sobu i prepusti čarima izolacije od sveta.

Ne, brajko moj.

Imaš, Vuče, da živiš.

Toliko tako ima za proživeti.

Nove cure za upoznati i zaljubiti se.

Ili stare da nam oproste.

Takve su ljubavne priče.

Imaju i hepiend na kraju.

A između toga čeka nas gomila zgoda i nezgoda u današnjem Beogradu, na Kopaoniku, pa čak i u Londonu dokle će stići naš pikarski junak.

Siroti mali ratovi je sasvim pristojan, mali (mada, prilično obiman), omladinski roman, koji je napisao sasvim simpatičan lik o  sasvim simpatičnom liku za sasvim simpatične likove (i likuše). U pitanju je klasična ljubavna priča smeštena u savremeno doba, napisana savremenim jezikom, stilom, obojena generacijskim svetonazorima i stavovima suptilno provučenim između redova i prožeta milenijalskim humorom.

ČITAJTE  Trešnjino drvo i stara osećanja: Ratni roman bez rata

Piše: Milan Aranđelović