Kad pišem, dajem priliku onima koji nemaju hrabrosti da izađu iz sivila dnevnih obaveza da vide šta bi se dogodilo kada bi jednog dana malograđanima poručili – odjebite.

Erland Lu, poznati norveški pisac, boravio je nedavno u Beogradu gde je u Ateljeu 212 gledao pozorišnu predstavu „Volvo kamioni“ nastalu po njegovom istoimenom romanu.

– Ništa nisam razumeo, ali glumci su me baš dobro zabavili. Prepoznao sam neke asocijacije – kaže nam posle odgledane predstave koja se baš kao i roman bavi različitim pokušajima modernog čoveka da sačuva identitet van civilizacijskih normi.

U Srbiji je Lu omiljeni pisac i Rambu Amadeusu i studentima, a njegov roman „Fvonk“ bio je drugi najčitaniji strani roman u 2014. u Biblioteci grada Beograda.

Je li u redu da muškarac u modernom vremenu u razvijenim društvima luta šumom u društvu losa kao što čine vaši junaci?

– To je lična mera odluke za svakog od nas. Ako govorimo o literaturi, onda je atraktivno pisati o nekom koji se usprotivio zadatim obrascima rutine kao što su odlazak na posao, marljivost, briga o porodici, druženje sa prijateljima, pronalaženje sitnih radosti u hobiju… Kroz odluke i ponašanje junaka mojih knjiga istraživao sam slobodu. Svima koji nemaju dovoljno hrabrosti da izađu iz sivila dnevnih obaveza dao sam priliku da vide šta bi se dogodilo kada bi jednog dana ustali i svim malograđanima oko sebe poručili – odjebite.

Ali vi živite veoma disciplinovano za razliku od junaka vaših knjiga.
– Pisanje je moje polje slobode. Poželjno je da ljudi imaju neki ventil. Živim u ritmu obaveza i veoma sam brižan prema porodici, prijateljima i svima koji me okružuju. Kada počnem da pišem, sva čuda su moguća i tada osećam slobodu. Svako treba da se izbori za svoju slobodu.

Mnogi kažu da ste osmislili „ideologiju za spas modernog muškarca“.
– To su preterane ocene mojih knjiga. Samo sam se trudio da napišem nešto zanimljivo i uzbudljivo. U današnjem svetu je sasvim normalno biti depresivan jer smo okruženi normama, disciplinom, različitim očekivanjima zajednice kojoj pripadamo. Tu je premalo slobode za čovekovu prirodu. Sve te neraspoložene ljude pokušavam knjigama da protresem na duhovit način.

Nije uobičajeno da ljudi pričaju sa losom u šumi kao sa detetom?
– Volim da šetam po prirodi koja je u Norveškoj izvanredna. Tamo mi svašta prolazi kroz glavu, pa i ideje za moje knjige.

Da li vam je palo na pamet da osvojite slobodu kao junaci vaših knjiga?
– Ne. Imam previše realnih obaveza u životu. Zasad samo maštam slobodu kroz pisanje.

Koje mesto zauzima kultura u norveškom društvu?
– Danas je ljudima važnije da imaju skupocen mobilni telefon, auto, garderobu nego da pročitaju dobru knjigu ili vide zanimljiv film. Norveška je danas prilično umišljeno i izolovano društvo. Imamo ogroman novac od nafte i ne zavisimo od drugih. Udobna rutina vlada u Norveškoj i zato ljude slabo interesuju druge kulture ili nedajbože filozofsko promišljanje sveta.

Da li je slično i u drugim evropskim zemljama?
– Tamo gde su dostupniji skupi automobili i mobilni telefoni ljudi imaju manju potrebu za umetničkim sadržajem. Zadovoljni su učestvovanjem u brzoj razmeni informacija koju im omogućava tehnologija i umetnost je za njih alternativna forma. U manje razvijenim delovima Evrope duhovne potrebe su veće jer ljudi ne mogu da kupe sreću i lepotu u životu. Umetnost je za njih mesto gde se sreću sa lepotom.

Je li takav slučaj i sa Srbijom?
– Sreo sam mnogo ljudi u Beogradu koji nemaju fascinaciju kupovnom moći u modernom kapitalizmu. Razmišljao sam da se zadržim malo u Srbiji. Ko zna kakve bih ideje za knjigu dobio.

Šta mislite zašto su vaše knjige toliko popularne u Srbiji?
– Možda zbog toga što u Srbiji nema pisca koji na duhovit način piše o ozbiljnim problemima moderne civilizacije. Ne znam. U Rusiji su moje knjige takođe veoma čitane. Stvarno ne znam. Možda je sloboda u Srbiji i Rusiji uvek bila skupa pa ljudi vole kako pišem o slobodi danas. Ne znam.

Izvor: Blic

Comments

comments

Related Posts