Dušan Nedeljković je rođen 1964. godine u Beogradu. Bio je urednik kultne radio-emisije Ritam srca, na Studiju B, jedan je od rodonačelnika komercijalnog Jutarnjeg programa Radija B92, pokretač demo top-liste na Studiju B, radio voditelj kultne emisije Zagrej stolicu, na B92. Objavljivao je tekstove u prestižnim magazinima i dnevnim novinama. Scenarista je serije Check Inn. Njegovo pojavljivanje na književnoj sceni obeležili su romani Ponedeljak, Afrika, Poranio Milorad, Mamurluk i Rođeni zli.
Pitali smo ga da za Bookvar preporuči nekoliko knjiga koje bi svaki muškarac u najboljim godinama trebalo da pročita.
Evo koje su njegove preporuke.
DŽANKI Vilijam Barouz
Džanki je Barouzov prvi roman, pretežno autobiografsko svedočanstvo o začaranom krugu zavisnosti, lečenja i povratku drogi, koje se i dan-danas smatra najodvažnijim i najnepristrasnijim svedočanstvom te vrste. Knjiga obrađuje skoro sve aspekte života zavisnika, od nabavljanja do korišćenja droge, izbegavanja policije, krize, boravka u zatvoru zbog posedovanja, lečenja i raznih nepodopština u koje je narkoman spreman da se upusti kako bi došao do droge (dilovanje, prostitucija…). Ova knjiga je kultni klasik i uticala je na generacije pisaca svojim sirovim tonom koji se nikome ne izvinjava.
Citat za kraj, koji sve objašnjava: „Gospodine Li, zašto su vam potrebni narkotici?“, to je najčešće pitanje koje postavljaju glupavi psihijatri. Odgovor glasi: „Potrebni su mi da bih ujutru mogao da ustanem iz kreveta, obrijem se i doručkujem. Potrebni su mi da bih ostao živ.“
MANJE OD NULE Bret Iston Elis
Manje od nule je odličan roman, vrlo surov prikaz jedne potpuno izgubljene generacije za koju se čini da ima sve osim najblaže predstave šta sa time da radi i šta jedni sa drugima da rade, ali, zbog svoje surovosti, nije za one slabijih živaca i slabijeg stomaka. Roman Manje od nule egzaktno potvrđuje moju tvrdnju da je L.A. najodvratniji grad na svetu. Odlična knjiga.
DOPLER Erlaend Lu
Često mi kroz glavu prođe identična misao da poput glavnog junaka Luovog dela napustim sve i odem da živim u šumu. Ali to se može samo u Norveškoj. U Srbiji, ne. Nije da ovde nema šume, nego nema životinje koja bi odgovarala senzibilitetu irvasa koji je poneo glavnu sporednu ulogu u romanu. Njega je kao bebu, čiju je majku ubio, usvojio zabrinuti, opterećeni junak romana koji na ivici nervnog sloma, prolazi kroz određenu krizu.
Taj Luov grešni antiheroj u potrazi za smislom, rob je usamljenosti i nezadovoljstva, otkriva novi smisao života u dobrovoljnom izgnanstvu. Preispituje se na teme roditeljstva i krize savremenog društva dopunjuju se u ovoj knjizi slikama o unutrašnjim, ličnim preispitivanjima pojedinca pred ultimatumima koje mu nameće trka modernog doba. Rođen je za seansu kod sposobnog psihijatra. Srbi to uglavnom rešavaju kod vračara. Smorio je jadnog irvasa za medalju. Međutim, ja sam uživao čitajući ovo delo. Svaka rečenica je priča za sebe. Osećaj je sličan kao kada se šetate pored dugačkog zida ispisanog grafitima.
CRNI ALBUM Hanif Kurejši
Priča iz života etničkih zajednica u Engleskoj, ukrštena sa sudbinama društvenih marginalaca, prostitutki, osoba sa gej i lezbijskim sklonostima, što je u konzervativnom miljeu tačerovske sredine bila nemala, dobrodošla provokacija.
U Crnom albumu glavnu temu predstavlja položaj nacionalnih manjina u Londonu. Pridošlica koji je suočen sa egzistencijalnim problemima, savladava pravila urbane i ulične kulture, upušta se u strasnu ljubavnu vezu, ali ostaje i vatreni pobornik svoje matične kulture i verskih načela. Problem nastaje kada Šahid shvati da su ideje za koje se zalaže islamska zajednica suviše rigidne, a da je za njihovo realizovanje potreban krvavi obračun. Odbijajući da učestvuje u terorističkom napadu, Šahid prelazi težak put emancipacije.
Komičan i bogohulan portret umetnika kao mladog bundžije, smeštenog u vrevu i besparicu pseudo-progresivne ulične kulture uzavrelog Londona. Krajnje, zabavno, svirepo i pitko.
FRANCUSKI ROMAN Frederik Begbede
Begbede nam surovo baca istinu u lice: živimo u svetu nove vrste diktature povezane sa zdravljem, konzumacijom, estetikom i tehnologijom, u vremenu u kojem nam je zabranjeno da ostarimo i u kojem polako zaboravljamo kako je to izgledalo kad smo mogli da čitamo ono što želimo, pijemo pivo, žderemo hranu sa holesterolom, ne opterećujemo se borama, pušimo, imamo sedu kosu i oblačimo se isključivo onako kako se nama dopada, bez prezira vodimo ljubav sa osobom suprotnog pola, nazivamo stvari i ljude pravim imenima, zviždimo kome hoćemo na stadionu.
