Petnaest godina nakon prvog izdanja izdavačka kuća Laguna ponovo donosi pred čitaoce prvi roman Vedrane Rudan „Uho, grlo, nož“ kojim je otpočela karijeru. Popularna hrvatska spisateljica je u utorak, 28. marta razgovarala sa svojom publikom u prepunoj knjižari Delfi u beogradskom SKC-u.

„Pre petnaest godina sam želela da budem novinarka, ali nisu mi opraštali to što sam svuda govorila da su i Srbi ljudi. Onda sam se našla u ćorsokaku jer sam shvatila koliko mi pisanje znači i da mi nije uteha to što imam muža, mačka i decu. Htela sam da pišem, ali nisam imala za koga sve dok jednog dana nisam kazala svom mužu da ću napisati knjigu samo za sebe“, kazala je kroz smeh Vedrana Rudan.

„Muž mi je odgovorio da je bolje da pišem knjige nego da kupujem cipele“, rekla je Vedrana i razveselila okupljene u knjižari Delfi. „Stvarno obožavam cipele i volim ih kupiti u Beogradu. Umesto besumučne kupovine cipela, napisala sam ’Uho, grlo, nož’, u kojem je sve istinito osim opisa seksa.“

Ona je istakla i da je prvi roman pisala iz vizure Srpkinje koja živi u Hrvatskoj. „Pisala sam autentično o tome jer sam brzo stekla status Srpkinje pošto mi je muž Srbin. Srbi oko mene su mislili da sam Srpkinja pa su mi svoje priče pričali, što je pogodovalo mom pisanju.“

Prema njenim rečima, samo je opisala sve što joj se dogodilo. „Pisala sam kako sam bežala iz kuće, kako su mi decu maltretirali u školi. Preko noći su u školi dobijali jedinice, a ja sam morala bežati. Taj moj beg trajao je 10 dana i odlučila sam da neću više spavati na trosedu svoje prijateljice dok je slušam kako u susednoj sobi glasno vodi ljubav sa mužem. Kazala sam mužu da ću radije umreti nego živeti bez seksa i okončala svoj izbeglički život. Taj život sam opisala u romanu ’Uho, grlo, nož’“, kazala je Rudan i dodala da je za nju je najveći uspeh što je ovaj roman postao veoma popularan u Hrvatskoj.

ČITAJTE  Promocija knjiga Save Damjanova u Novom Sadu

Vedrana nam je otkrila i da piše novu knjigu pod radnim nazivom „Pismo deci“. „Zaista osećam neodoljivu potrebu da se sa svojom decom obračunam, da im kažem sve što o njima mislim. Da li ću je objaviti za života ili posle smrti, to još ne znam, pitanje je i da li ću ostati živa kad oni to pročitaju, ali polako ih pripremam jer sav svoj bes ja ću iskaliti u toj knjizi.“


Leave a Reply

Your email address will not be published.