Iz štampe je izašlo drugo izdanje romana LA SANS PAREILLE Milisava Savića, ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Meša Selimović”, koga dodeljuje veliki žiri “Večernjih novosti”.

Prvo izdanje Savićevog romana “La Sans Pareille” privuklo je veliku pažnju čitalačke publike i književne kritike, tako da je ova knjiga rasprodata za nekoliko meseci, o njoj su objavljeni brojni kritički tekstovi, a dobila je nagradu velikog žirija Večernjih novosti „Meša Selimović“ , „Nagradu Vukove zadužbine za umetnost“, bila u najužem izboru za „NIN-ovu nagradu“…

Napisali su o “La Sans Pareille”:

„Posle niza knjiga koje su ga dovele na sam vrh literature, Savić je ponovo dokazao da je jedan od najagilnijih, najspretnijih i najobrazovanijih prozaista, spreman da preispituje granice umetničkog izraza, iskušava sopstvene domete i domaćoj savremenoj književnosti otvara nove vidike…“ – Anđelka Cvijić

„Iako je rano i veoma dobro uočeno da M. Savić piše u svakoj svojoj knjizi novu. Najbolje osobine ranih, kultnih njegovih naslova, u ovom toskanskom romanu overavaju na originalan način najbolje osobine Bokača i Crnjanskog. Pasijans vremena i sudbina traje nesvakidašnje uzbudljivo. ” – Draško Ređep

„U ljubavnom romanu M. Savića radi se o romanesknoj tvorevini bravurozno građenoj. A tu su priče, snovi, metamorfoze, eseji, beleške, pisma, završeci romana, fusnote sa sjajnim proznim fragmentima… Slojevito i ukršteno pripovedanje, ide od prolećnog putovanja Toskanom, do odjeka jugoslovenskog stradanja u devedesetim godinama prošlog veka.” – Miloš Petrović

„Vešto baratajući skoro svim sada već dobro poznatim postmodernističkim narativnim tehnikama, M. Savić nam se ukazuje kao pisac koji iznad svega želi da pokaže da poetički okvir ne mora nužno da utiče na relevantnost zahvaćenog tematskog materijala.” – Radivoje Mikić

„Laganim postmodernističkim kolažiranjem i kombinovanjem raznih književnih formi i tehnika M. Savić stvara originalni narativni diskurs (multižanrovsku prozu), ali ostaje u okvirima tradicionalnih žanrova ljubavnog romana i romana iz savremenog života. Rezultat je višestruko zanimljiv: kratkim i brzim metaknjiževnim potezima Savić pravi šagalovski živopisnu i rasplinutu sliku ljubavi u savremenom dobu.” – Stojan Đorđić

„Hasan je, istovremeno, i svojevrsni balkanski Feliks Krul, (ne)ostvareni umetnik, erotoman i esteta u potrazi za vlastitim identitetom, identitetom i sudbinom izgubljenom u nekakvim balkanskim ratovima. A ljubav, definitivno, pomalo sanjaju, a pomalo i kradu.” – Đorđe Pisarev

„ʻCelofanski ljubavni omot’ u romanu M. Savića ne skriva, već, naprotiv, još snažnije ističe da ʻrat je ogoljenost sveta. Prilika da sva čudovišta izrone iz hadskih prostora, iz utrobe zla.ʼ Lepota Toskane i renesansne Firence, sen idealne drage tek je deo teške i surove igre prerušavanja, opasnog karnevala zla i destrukcije.” – Tatjana Lazarević Milošević

„Progovara kroz nesvakidašnju životnu i ljubavnu priču koja u sebi spaja kontrapunkt idiličnosti Firence i surovosti zbivanja na Kosovu, podsećajući čitaoca na to da mrak u džepu u kojem je stisnuta pesnica ne gasne ni kada nad njim svetli renesansna toplina Toskane.” – Sanja Macura

„Knjiga majstora priče M. Savića pokazuje u kolikoj je visokoj i stvaralačkoj meri ovladao veštinom sklapanja morfološki i stilsko-jezički višestruko složenog romana.” – Mileta Aćimović Ivkov
„Roman M. Savića sadrži svu zavodljivost rane ʻstvarnosne prozeʼ, odnos sna i erotike, dekomponovanu i umreženu naraciju, ali i nove stvaralačke dimenzije. Dinamična smena dokumenata i imaginativnih iskaza u vezi s najnovijom srpskom istorijom, formalno i suštinski, čine ovaj roman ʻpromiskuitetnimʼ delom.“ – Danica Andrejević
„Istančanog osobenog jezika, otvorenog za autentičnu ljubavnu priču, uz postojanje paralelnih svetova, Savić zahteva strpljivost čitaoca pristalog na prerušavanje. Roman za nezaborav.” – Miroslav Radonjić
„U romanu M. Savića ljubav zauzima dominantno mesto, koja, prolazeći kroz lavirinte modernog doba, nalazi put do glavnih junaka. Roman koji na nov način nudi stare teme pokazuje zanimljivo traganje za smislom koje autor počinje i završava traganjem za čistom ljubavlju.” – Valentina Pitulić

„U čudesnoj Savićevoj priči koja briše klasičnu formu, glavni element je igra koja se menja, izmiče, poigrava sa čitaocem. Putovanje po Toskani iskaz je ljubavi prema ženi i umetnosti.” – Gordana Vlahović

„Fundamentalna ideja romana M. Savića je neobična hićaja, o prerušavanju, prevladavanju, menjanju identiteta. U središtu pažnje je ključno i bolno pitanje očuvanja individualnog i kolektivnog identiteta, kod naroda balkanskih prostora. Bez sumnje, reč je o jednom od najelitnijih dela na srpskom jeziku na početku trećeg milenijuma.” – Šefket Krcić

„Kasnije, naročito sada i ovde, ili tamo u Italiji, u zemlji umetnosti i karnevala, gde se zbiva radnja romana, sposobnost prerušavanja i maskiranja čini nas ljudima, onakvim kakvim bi, makar za trenutak, hteli da budemo. Otuda tolika igrivost, kao i ironija, u Savićevom mozaičnom i slikovitom igrivom ostvarenju.“ – Aleksandar B. Laković

„Čovek je sklon da zamišlja čvrste granice, one daju iluziju stabilnosti, iluziju nedodirljivosti i nepovredivosti. Ovaj literarno-istraživački poduhvat u vidu romana sugeriše da upravo toga nema. Ukoliko identiteta kakav priželjkujemo nema – ima igre.” – Branislava Vasić Rakočević

„Jer ovo je, verovatno, knjiga i za čitaoca budućnosti. Koji će i život i umetnost ʻhvatatiʼ i ʻčitatiʼ u njihovim kratkim, jezgrovitim damarima.“ – Ivanka Kosanić

„Milisav Savić, potpuno je jasno, računa samo na čitaoca radoznalca, čitaoca koji želi književno rvanje s njim i proveru sopstvenog znanja, na kraju: i nagradu za uložen čitalački trud. Ta nagrada je osećaj da pripada(te) čitaocima budućnosti. A to, gospodo, nije malo.“ – Milan R. Simić

Comments

comments

Related Posts