Danijel Jovanović rodom je iz Kušiljeva, pored Svilajnca. Po struci je diplomirani profesor španskog jezika i književnosti, a danas živi i radi u Beogradu. Autor je popularnog serijala za mlade Severna kapija.
U oktobru 2020. objavljen je Danijelov prvi roman za decu pod nazivom Gospodinova kuća.
Danijel je pisao i kratke priče koje su bile objavljivane na nekim od vodećih portala u zemlji i ušle u brojne zbirke. Osvojio je prvu nagradu na međunarodnom festivalu poezije i proze „Janoš Siveri”. Njegova priča Kolo objavljena je u prvoj Evenstar-ovoj ediciji pod nazivom Priče i pesme iz srednje zemlje. Kratka priča Kavez objavljena je u ediciji priča na temu slobode organizovanoj od strane portala „Crna ovca”. Kratka horor priča Komadići stakla našla se u zbirci Grad ukletih u izdanju izdavačke kuće „Presing” i časopisa „Afirmator”. Priča Prazninaušla je i u zbornik KSFF-a Fiknjimu u glavu. Priče Šuma i Komadići stakla ušle su i u zbornik savremene krimi priče Zatvorena knjiga kriminala u izdanju Media Art Content d.o.o.
Ovaj mladi pisac dobitnik je i nagrade za najbolji prevod na takmičenju organizovanom od strane Španske ambasade u Beogradu. Završio je i kurs kreativnog pisanja „Kreativne sinergije“.
Želeli smo da is preve ruke čujemo o njegovim početnim književnim koracima, sa kojim izazovima se suočavao tokom pisanja, zatim objavljivanja knjige, kako sada gleda na ceo proces i koje savete bi imao za mlade autore koji tek počinju svoju književnu avanturu.
- Koji je bio Vaš najveći izazov tokom pisanja prve knjige?
Najveći izazov za mene u to vreme (bio sam jako mlad) bila je istrajnost. Želeo sam da vidim da li mogu da stignem do kraja ili mi je suđeno da sve ideje ostavim negde na pola. Pored toga, najveći je izazov da maštovit svet iz glave preneseš na papir na pravi način, pogotovo kada nemaš iskustva, a ni stručnu osobu koja bi te usmerila. Sve radiš po sopstvenom osećaju, ali celim putem si nesiguran kada je kvalitet u pitanju.
- Sa kojim problemima sve se suočavali?
Najčešće su to bili problemi tehničke prirode: kako raspodeliti bitne događaje po poglavljima, kako vremenski organizovati tok radnje, koliko prostora uzeti kod uvoda, kako tačno dozirati tragove i koliko čitaocima otkriti unapred. Zapravo, pre samog pisanja vam se čini da držite sve pod kontrolom, ali kad rečenice krenu onda shvatite da postoji bezbroj pukotina koje treba popuniti.
- Kakva bi Vam pomoć bila potrebna, a niste je imali?
Pomoć uredničke vrste mi je bila preko potrebna. Najidealnije bi bilo imati pored sebe nekoga sa uredničkim iskustvom ko bi mogao da vas izvede na pravi put kad krenete da komplikujete i da vam ukaže na greške koje treba u hodu ispraviti. Nažalost, to se ne dešava čak ni kada objavite knjigu. Pogotovo ako je sami finansirate. Tekst će vam doterati lektori (i to ne uvek), ali samu priču vam u većini slučajeva niko neće urediti.
- Da li je bilo teže napisati ili objaviti knjigu?
Svoj prvi roman pisao sam oko godinu dana, a pokušavao da ga objavim tri godine. Vi izračunajte. Mada, sada kada imam iskustva i poznajem čitav proces i stanje u izdavaštvu, mislim da je lakše objaviti knjigu. Pogotovo ukoliko je sami finansirate.
- Koji je najveći problem koji ste imali kako biste objavili knjigu?
Nedovoljno poznavanje načina funkcionisanja izdavaštva, neupućenost u rad manjih izdavača i manjak kontakata i finansija. Jako je teško da kao potpuno anonimno neafirmisano lice zaintesujete nekoga da uopšte pokuša da pročita vaš rukopis. Čak i kada se to desi, retko ko je spreman da ulaže u objavljivanje romana nepoznate osobe jer sve to podrazumeva finansijski rizik.
- Da li imate neki savet za one koji bi tek da se upuste u avanturu koja se zove pisanje i objavljivanje prve knjige?
Trud, rad i strpljenje. Što se pisanja tiče, obavezno pokušajte da nađete stručno lice koje bi moglo da vam ukaže na greške. I nikako ne brzajte i ne šaljite rukopis odmah na čitanje, pustite da „odleži“ bar nekoliko meseci pa mu se vratite. I sami ćete uočiti stvari koje treba promeniti. Što se izdavaštva tiče, raspitajte se kod više njih, proverite uslove, saradnike, plan koji imaju. Nemojte žuriti i budite spremni na određena finansijska ulaganja, bar u početku.
Razgovarao: Milan Aranđelović
