Ako ubiješ čoveka i niko to ne vidi, da li si ga uopšte ubio?”

Nortvud je ožiljak na licu Krimson Sitija. Onaj najružniji. Tamo je bezakonje zakon. Mesto gde caruju seks, droga i sumnjivi tipovi i gde policija ne zalazi bez preke potrebe. Međutim, ubistvo mlade Ešli Vitingel, koja se najstarijim zanatom bavila pod umetničkim imenom Džil, lep je  povod da ambiciozni inspektor Met Braun i njegov nešto stariji kolega Hanter Rivers svrate u Nortvud. Ešlino poluraspadnuto  telo ležalo je na podu sobe dok su kondomi i ženski donji veš oko nje formirali krila. „Anđeo“ pisalo je na natpisu koji je ubica ostavio iznad njene glave. Ono što na prvi pogled deluje kao haos zapravo je zločin koji je organizovan do najsitnijeg detalja.

 Ubrzo nakon ovog ubistva policija pronalazi još jedno telo. Nova žrtva  je Džef Raš. „Sanjar“, kako stoji na natpisu iznad njegove glave. Sada je jasno da se iza svega krije serijski ubica koji, pre ubistva, voli da mučenjem „iscedi život“ iz svojih žrtava. I dok se leševi nižu, Met i Hanter moraju da pronađu vezu između naizgled sasvim različitih žrtava kako bi uhvatili ubicu. Počinje da se nazire činjenica kako je inspektor Met jedina spona koja povezuje sve ove žrtve.

“Nikoga nije briga za umetnost. Ljudi vole krv. Daj im to, i prodao si priču. To je način na koji svet funkcioniše.”

Roman Čovek koji se rugao mladog srpskog književnika Ivana Brankovića koji je objavila izdavačka kuća PortaLibris nastao je na temeljima video-igre Krimson Siti bluz. U pitanju je avanturistička point&klik video-igra razvijena u studiju Three swords. Priča iz romana se dešava pet godina pre dešavanja u igri. Ideja njenih kreatora bila da načine vezu između književnosti i video-igara. Tokom rada na video-igri stvoreno je previše dobrih ideja koje se ne uklapaju u nju, ali koje je bilo šteta odbaciti. Tako je nastala ova, kako sam autor kaže, „potpuno neplanirana knjiga“.

“Sreća… najveća prevara u istoriji.”

Čovek koji se rugao je kratki kriminalistički roman koji  sadrži sve žanrovske elemente. Tu je drevni grad gotskih građevina u kome cvetaju kriminal i korupcija. Zatim su tu i razočarani policajci koji pokušavaju da prežive u neprijateljskom okruženju, radoznale zgodne novinarke, dileri, makroi, prostitutke, noćni klubovi, kišni dokovi, nerešeni zločini i ubice koji se, poput Afrodite, rađaju iz pene mora zla.

Zanimljivo je i što je u pitanju dvojezično izdanje i na srpskom i na engleskom jeziku.

Ivan Branković piše „filmično“ tako da se tokom čitanja gubi osećaj da li se čitaknjiga ili se gleda film Grad greha, na primer. U pitanju je prava malaposlastica za ljubitelje „noara“.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts