Andreas Eger, vršnjak minulog veka, glavni je junak romana Čitav život Roberta Zetalera koje je u sjajnom prevodu Ljiljane Ilić i Nataše Vukajlović – Fischer objavila izdavačka kuća Booka. Nakon smrti majke četvorogodišnji Andreas završava kod dalekih rođaka u nekoj austrijskoj planinskoj bestragiji. Preciznije je reči da tamo zapravo započinje život. A upravo je ceo njegov život smešten između korica ovog romana skromnog obima i visokih kvaliteta.

Porodica seljaka u kojoj se našao nije oličenje ljubavi i topline. Naročito su u deficitu sa lepim emocijama prema malom Andreasu. Kao dobri hrišćani oni vole dobrog Boga i u toj vezi nema mesta za empatisanje prema tamo nekim siročićima. Osuđen na surovi rad i još surovije kazne ako nešto pogreši mladi Andreas veoma rano shvata da život nije toplo mesto. Naročito na obroncima austrijskih Alpa. Tokom jednog surovog, ali nepravičnog batinjanja od strane svog dobrotvora i udomitelja, Anreas lomi nogu i ostaje ćopav. Čim izraste u dovoljno snažnog i jakog mladića Andreas napušta okrilje toplog domaćeg ognjišta. Ne zna šta želi da bude kada poraste, ali jedino zna da ne želi da bude seljak u onom čisto poljoprivrednom smislu.

„Jer biti seljak znači: čitav život puzati po svojoj grudi i pognutog pogleda kopati po zemlji. A muškarac po njegovom ukusu mora da podigne pogled da bi mogao da gleda što dalje peko svog usko ograničenog komada zemlje.“

Da bi preživeo Andreas, snažan i krupan kakvim ga je genetika dala, obavlja raznorazne fizičke poslove. U jednom trenutku „ljudi su potpuno poludeli da se na daskama spuštaju niz planine“. U skladu sa tom novotarijom firma „Biterman i sinovi“ kreće u izgradnju žičara širom zemlje. Tako stižu i do Andreasovog sela. Upornošću i hrabrošću koju mu uliva ljubav prema jednoj ženi, iako hrom, počinje da radi na izgradnji žičare. Zajedno sa žičarom u naselje stiže i struja, radio, televizor, turisti, nacisti… Svet kakav je Andreas poznavao polako počinje da se menja. U skladu sa svojom životnom filozofijom kako bi trebalo gurati dan za danom Andreas ćopa u progres koji mu nudi 20. vek. Sada je to korak marša u nacističkoj uniformi. Pravo na istok. U ratu koji je traja šest godina Andreas je proveo čak osam godina. I zarobljeništvo u sovjetskom logoru je prihvatio kao i sve u životu. Korak po korak, dan za danom, prilagođavao se i trpeo kada je morao, ali da ipak sačuva vedrinu u srca i da sačuva osećaj za lepotu sveta.
Po povratku iz SSSR-a Andreas nastavlja po svome. Buduću da je su se one žičare namnožile, tu je i dosta turista koji žele da ih neko ko poznaje okolinu provede kroz prelepe predele. Andreas u tome vidi svoju šansu. Godinama radi kao turistički vodič.

„Očigledno su ljudi u planinama tražili nešto za šta su verovali da su pre mnogo vremena izgubili. Nikada nije saznao o čemu se tačno radi, ali kako su godine prolazile, bio je sve ubeđeniji da turisti, u suštini, spotičući se, ne prate njega, već neku nepoznatu, neutaživu čežnju.“

Stižu i sedamdesete godine, doba u kome je poleteo Milenijumski soko, i Andreas polako predaje meč. Onako kako samo on zna i ume. Korak po korak. Hromim, ali upornim hodom.

„Kao i svi ljudi, i on je kroz život nosio predstave i snove. Neke od njih je sam sebi ispunio, neki su mu bili poklonjeni. Mnogo toga ostalo je nedostižno ili bi mu nadohvat ruke ponovo bilo istrgnuto. Ali i dalje je bio tu. I kada bi u danima nakon prvog otapanja snega ujutru hodao preko orošene livade ispred kolibe i legao na jednu od razbacanih zaravnjenih stena, s hladnim kamenom u leđima i prvom toplim zracima sunca na licu, osećao je da ipak mnogo toga i nije prošlo tako loše… Izdržao je duže nego što je mislio da je moguće i mogao je, sve u svemu, da bude zadovoljan. Preživeo je svoje detinjstvo, jedan rat i jednu lavinu.“

Retko koji pripovedač može na tako malo prostora da smeti tako mnogo kao što je to u svom romanu Čitav život učinio Robert Zetaler. Prava je šteta što je to mnogo pre njega, na sličan način, uradio Ernest Hemingvej u svom čuvenom delu Starac i more. Poetskim stilom, jasnim, konciznim rečenicama, Zelater nas vodi kroz ceo jedan dugačak život obično-neobičnog čoveka. Od početka do kraja. Tokom čitanja veoma brzo bivamo uvučeni u topli svet hladnih Alpa i gotovo da možemo da vidimo oblake pare koji izbijaju iz Andreasovih usta. Sa druge strane, ma koliko majstorski napisan ovaj roman jednostavno nije pisan za svakoga. Mnogima će minimalistički pristup biti naporan, dosadan i nezanimljiv. Nekima može faliti malo više radnje, ljubavi, mržnje, drame… A, opet, Čitav život je veoma upečatljivo delo koje, one koji ga pojme, zauvek ostaje u sećanju.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts