Čitalačka kriza


“Knjiga ima, ali nema ko da ih čita”, čini se da bi to mogao biti zaključak poslednjeg dana novosadskog Sajma Knjiga. Između paviljona prepunjenih knjigama, negde između 20 i 80 odsto popusta, mogao se pronaći tek po koji posetilac. Istraživali smo, koliko smo duboko zakoračili u čitalačku krizu.

“Postoji jedna igrica koju smo mi, kada smo mi bili mali, dok je knjiga bila značajniji medij, igrali se tako što smo postavili sebi neko pitanje, pa onda otvoriš nasumično u nekoj knjizi, a svaka kuća ima biblioteku, pa makar i “Tito, revolucija mir”, otvori neku stranu, i tamo eto zabode prst i kao tu je odgovor. Naravno da tamo nije uvek odgovor, ali je zgodno igrati se sa knjigom”, priseća se Slobodan Šušnjević, fotoreporter, vremena druženja sa knjigom

“Danas niko ne čita knjige jer ih svi pišu”, tu, nekoliko puta, interpretiranu izjavu različitih autora, danas potvrđuje i statistika. Prema istraživanju Narodne biblioteke, tek nešto više od polovine građana Srbije u prethodnoj godini pročitalo nešto što može da se nazove knjigom, a tek svaki dvadeseti građanin član je biblioteke.

Dragan Kojić, direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu, kaže: “To je problem koji smo odavno prepoznali kao “kriza čitanja” i to je jedan kompleksan pedagoški, kulturološki i uopšte društveni problem”.

Mario Liguori, pisac, misli da je knjiga sad objekat, i da je to potrošačko pitanje.

“Taj konzumistički odnos prema stvarima i knjizi je isti i u Srbiji, Italiji i drugim zemljama u Evropi. Mislim da je naravno, kvalitetna književnost uvek ona koja trpi, ali pitanje je šta je kvalitetna književnost”, kaže Liguori.

Idući ka korenu problema, prvo podsećanje na tom putu jeste prošla godina, kada je Ministarstvo prosvete donelo odluku o smanjenju fonda časova srpskog jezika u pojedinim smerovima srednjih stručnih škola i to netom nakon rezultata PISA testova koje su srpski srednjoškolci završili daleko ispod proseka. Pogled unazad, pak, ne znači i mračnu budućnost.

PROČITAJTE I OVO:  16. Beogradski festival poezije i knjige TRGNI SE! POEZIJA!

“Ja moram da kažem da smo zadovoljni brojem mladih ljudi koji dolaze u biblioteku; i to pratimo statistički po uzrasnim kategorijama. Mladi dolaze ne samo zbog obavezne školske lektire, nego i zbog knjiga”, kaže Dragan Kojić, direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu.

Ipak, Profesori, pisci, izdavači – čitaoci, navode da nije samo stvar u količini ili godinama, već i u kvalitetu pročitanog. A sa ekspanzijom tehnologije, gubi se poruka:

“Nije poenta u tome da se knjiga ima kao vlasništvo, kao predmet, nego kao informacija. Stičem utisak da je aktivizam ono što je potrebno, a knjiga je dobar izgovor”, smatra fotoreporter Šušnjević.

A Mario Liguori kaže da je “jedna kolaterlna prednost komercijalne književnosti jeste da ona vuče i onu kvalitetnu.”

“Dakle, mogu i neki ozbiljni pisci da se tu provuku zbog tog talasa ne, nekvalitetne, nego komercijalne književnosti”, kaže on.

U zemlji nečitalačke, ali stroge publike, najveći tiraži na koji knjige mogu da “računaju” iznosi oko 20.000 primeraka. Poređenja radi, u Švedskoj, koja ima osam miliona stanovnika, neznatno više od Srbije, knjige dostižu tiraž i od milion primeraka!

Izvor: RTV