Hari Zeka Angstrom živi sasvim običan malograđanski život u jednom gradiću u Pensilvaniji koji je za potrebe romana Beži, Zeko, beži izgradio kultni američki književnik Džon Apdajk. Zeka je u srednjoj školi bio košarkaški as, a sada ima dvadeset šest godina i oseća se kao na vrhuncu kraja života. Prah je bio i kao prah prašinari od posla demonstratora magičnih kuhinjskih noževa do kuće u kojoj ga čekaju nekada davno dražesna ženica i, još uvek dražesno, detence. Zekina supruga je u blagoslovenom stanju i čini se da je sasvim zadovoljna svojim životom koji provodi ispred malog ekrana i koja konstantno pokušava da to svoje zadovoljstvo utopi u hektolitrima alkohola.

Sa druge strane Zeka je alkohol odavno ostavio iza sebe. Kao i cigarete. Njegova duša i telo sada traže neke nove opijate. Religiju, seks… Možda čak i život. Život u magli duvanskog dima i alkoholnih isparenja kao da više ne zadovoljavaju Zekine poglede u budućnost. On želi nešto. Nešto drugo. Drugačije.

I tako, kada ga pijana supruga jednog dana dočeka sa molbom da joj kupi paklu cigareta, Zeka koristi ukazanu priliku i beži, beži, beži…

Roman Beži, Zeko, beži iz 1959. godine je svojevrsni Apdajkov odgovor na knjigu Na putu Džeka Keruaka. Apdajk je pokušao da ispriča priču o tome šta bi se desilo kada bi prosečan čovek, iz svoje prosečne pustinjske pastoralne sredine, pokušao jednostavno da se otisne na jedno epsko putovanje u potrazi za zlatnim runom života i da odgovori na pitanje koliko bi ta sloboda ugrozila druge ljude. Nije samo Keruakova priča o pojedincu koji naslućujući doba koje tek dolazi kreće na pionirsko putovanje u nepoznato. Mladi Bendžamin Bredok u knjizi Diplomac Čarlsa Veba takođe je „malo zabrinut za svoju budućnost“ paklenog konvencionalnog života u predgrađu gde je jedina mogućnost „pobune“ (i zabave) svedena na ono što (mu) radi gospođa Robinson. Holden Kolfild u priči Lovac u žitu glasovitog Selindžera takođe želi da okrene ćurak i lovačku kapu naopako i otisne se u Nešto Drugo. Svako od njih na svoj način traga za onim neizrecivim. Apdajkov Zeka je u toj odiseji više od tri decenije. Trči, Zeko, trči je drugi objavljen roman ovog američkog pisca i prvi roman iz serijala o Zeki Angstromu koji se nastavio do 1990. godine romanima Zekin povratak, Zeka je bogat i Zeka na umoru i koji je konačno okončan novelom Sećanje na Zeku iz 2000. godine.

U pogovoru u (novom) srpskom izdanju ove knjige koje je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna Biljana Dojčinović kaže kako su „romani o Hariju Angstromu postali svojevrsni fenomen američke i svetske književnosti – niz romana koji na kraju jedne decenije komentarišu različite političke i društvene promene koje su taj period obeležile.“ „Postavljanje pripovesti u tačno određeni vremenski period objašnjava stavove likova i njihove promene pod uticajem skupa opštih vrednosti karakterističnih za pojedinu deceniju“, piše dalje u pogovoru. „Stvarnost Amerike predstavlja ne samo pozadinu, milje njegovih junaka, već je čitav katalog američke svakodnevice prisutan u svim romanima tetralogije kao i u završnoj noveli… Sve to prevazilazi puku pozadinu i postaje kontekst koji utiče na junake, duh doba koje i te kako učestvuje u njihovim odlukama i nedoumicama, stranputicama ili društvenim i drugim (ne) uspesima.“

Romani o Zeki prate društvene promene, od doba predsednika Ajzenhauera koje je opisano u prvom romanu, preko perioda promena, pobuna i slobode tokom šezdesetih godina opisanih u drugoj priči, zatim u trećoj knjizi opisuju živote skorojevića, sve do Reganovih osamdesetih opisanih u četvrtoj priči. Iako svi ovi romani imaju istog protagonistu oni se i dalje čitaju kao zasebne celine. Svaka priča predstavlja samostalni biser američke i svetske književnosti.

Roman Trči, Zeko, trči napisan je veoma filmičnim stilom. I sam autor je naglašavao da je pišući ovaj roman mislio o njemu kao o filmu i da je čak trebalo da ima podnaslov Film. Uprkos tome filmska adaptacija romana iz 1970. godine doživela je pravi fijasko zbog kojeg je filmski studio izgubio dva miliona dolara. Nešto više uspeha je imao film Osam milja koji i počinje citatom iz ove knjige, junak koga glumi Eminem ima nadimak B-Zeka, a naziv jedne od pesama iz filma je Beži Zeko. U maju ove godine najavljena je i televizijska adaptacija ove knjige.

Zeka je junak koji se prepušta svojim porivima. Poput junaka iz knjige i filma Društvo mrtvih pesnika suočen je sa dva izbora. Ili će da se obesi jer ne može da ostvari svoje snove ili će jednostavno napustiti sve i pobeći u šumu. Zeka ima gotovo animalnu potrebu za seksom kojim pokušava da nadoknadi ono što mu nedostaje u životu i da kroz njega dobije osećaj identiteta koji je imao dok je bio košarkaš. Svestan da je, po hrišćanskim merilima i pravilima, grešnik i da postojeći okvir religije koji bi trebalo da ponudi smisao njegovom porodičnom životu supruga, oca, sina i roba potrošačkog društva nije zadovoljavajući. Ipak, Zeka i dalje želi da svom životu pruži i neki religiozni smisao.

Željan slobodnog seksa u deceniji pre seksualne revolucije, u potrazi za religioznim smislom godinama pre nego što su se Bitlsi susreli sa Maharišijem Maheši Jogijem i celu stvar učinili popularnom, u potrazi za identitetom u doba Hladnog rata kada su svi bili patriotski ujedinjeno utopljeni u mediokritetsko sivilo Zeki jedino preostaje da, decenijama pre nego što je to učionio Forest Gamp, potrči.

Trči, Zeko, trči.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts