Izdavačka kuća Propolis Books nedavno je objavila knjigu Kuća na pilećim nogama Sofi Anderson. U pitanju je roman koji je među tinejdžerima instagramerima nekako sam, nezavisno od izdavačke kuće, počeo da živi svoj život, klinci su počeli da ga dele među sobom, preporučuju, a sjajno je i što ova priča načinje temu o kojoj roditelji nevoljko razgovaraju s decom, a to je smrt kao takva.
O knjizi: Marinkina ima dvanaest godina. Ima kuću koja ima noge i koja dva-tri puta godišnje odluči da ode. Ima čavku koja donosi bube na dar i ostavlja ih njoj u uhu. Ima lobanje i kosti, da se sa njima igra, praveći ogradu koja štiti žive da priđu kući. Ima zacrtanu sudbinu – da postane nova Zaštitnica Kapije, a to je sudbina koju ona ne želi da prigrli. Ono što nema, Marinka želi najviše na svetu, kako i biva – želi prijatelja. Želi da joj bude omogućen život van kuće, a ne da počne da bledi i nestaje čim se udalji previše. Želi da sa tim prijateljima ide u školu, igra žmurke, priča obične priče, deli tajne. I – pazi šta želiš, mogu želje da ti se ostvare. Jednog dana upoznaće Bendžamina i dobiće pravo, živo jagnje da o njemu brine. Upoznaće dve vršnjakinje i činiće da je to početak divnog prijateljstva.
Marinkina baka je Baba Jaga, Zaštitnica kapije između ovog i onog sveta. Jednog dana, baka će nestati, a Marinka će krenuti u potragu za njom, spremna da prekorači granicu svetova kako bi je pronašla.
Ovo je priča o prijateljstvu, radovanju životu i životnom ciklusu. Svaki život završava se samo jednim konačnim sećanjem, osećanjem, koje se nosi u večnost, među zvezde. To je, ujedno i najjača emocija u knjizi, ništa iz celog života ne nosimo sa sobom, izuzev jedne emocije. Zato je važno kako smo ga proživeli. Vremenski smo ograničeni na ovom svetu i život treba iskoristiti na najbolji mogući način. Iskusiti i dobro i loše, i radost i tugu, i uspon i pad, i samoću i zajedništvo, ne bežati ni od jednog iskustva, jer nas svako oplemenjuje. Smrt (u Marinkinom slučaju nestanak Baba Jage) vrlo često jeste motiv da se jače prigrli život, sve na svetu ima svoju suprotnost i svaka od njih nudi nam prostor za lični rast.
Marinka je sa svojih dvanaest godina svesna predodređenosti sudbine, da će biti sledeća Zaštitnica Kapije između sveta živih i mrtvih. Da mora da nauči jezik mrtvih, da mora da sprema bogatu trpezu za druge svake večeri, da sluša njihove životne priče, upija njihovu tugu zbog odlaska i rastanka i da će zauvek jedino živeti tuđe živote, nikad svoj. Zbog toga se u njoj javlja pobuna. A zbog te pobune Baba Jaga će nestati. Jedina osoba koja može da je pronađe jeste ona, Marinka. I Marinka kreće u potragu, svesna veličine onog što je imala tek kada je to izgubila. Baš kako to biva u životu.
