Hiljadu života vrede više nego jedan, tvrdi legenda francuskog glumišta, slavni Žan-Pol Belmondo, koji je upravo tako naslovio svoju autobiografsku knjigu u kojoj prvi put otkriva najvažnije trenutke u svom životu, od najranijeg detinjstva i nemačke okupacije, preko svojih kinematografskih početaka, mladosti, ljubavi, zrele karijere, do razočaranja i očekivanja. Knjigu prati i izdanje “Belmondo od Belmonda” sa reprodukcijama fotografija i dokumenata.

– Ovih hiljadu života prošli su brzo, prebrzo, brzinom kojim sam vozio automobile – kaže Belmondo u svedočenju na preko 300 stranica, u izdanju “Fajara”, pisanom u vedrom duhu i često šaljivom tonu.

Legendarni glumac, koji je napunio 83 godine, kaže da mu je ova knjiga omogućila da ponovo proživi svoje avanture, kaskade i uloge, kao da se sve dešava danas, s obzirom da mu telo više ne omogućuje da uskoči u “ferari” i trči sa snimanja na snimanje.

– Nije dolazilo u obzir da se ukalupim u norme. One su me odbacivale. Škola me je mrzela – ističe u svom stilu Belmondo.

14-belmondo-1Bard glumačke scene, koji je obožavao klovnove, kaže da nije bio talentovan za tragedije.

– Do te mere, da mi je bilo teško da zaplačem na filmu. I pored drama i teških trenutaka koji su delovali kao amputacije, život mi se činio laganim i svetlim – otkriva, poručujući da je “velika privilegija glumca to što sebi može da dozvoli da sačuva svoju mladost”.

Naročitu ljubav i poštovanje u memoarima pokazuje prema svojim roditeljima, Madleni i Polu, toliko da reči “majka” i “otac” piše velikim slovima.

– Nikada ih nisam čuo da se svađaju. I kada sam, kasnije, bio u situaciji da lomim posuđe i nameštaj, da pravim scene krize i ljubomore, na najmanji znak istinske ili izmišljene prevare, nisam mogao sebe da sprečim da mislim na njih i njihovu harmoniju – otkrio je slavni francuski glumac.

Jačinu veze njegovih roditelja opisuje kroz scenu kada je njegov otac, kao ratni zarobljenik, posle bekstva samo jednu noć proveo kod kuće.

– Devet meseci kasnije, brat Alen i ja smo dobili sestricu Mjurijel. Kada se radilo o ljubavi, moji roditelji se nisu šalili! – piše Belmondo, ističući da je uvek bio svestan privilegije što je rođen i odrastao u skladnoj i toploj porodici.

Belmondo se seća prvih kućnih predstava za goste u porodičnoj seoskoj kući u Klerfontenu, sitnog šverca cigareta posle rata, redovnih nedeljnih obilazaka Luvra na koje ih je vodio otac skulptor i zbog kojih se već u mladim danima zasitio muzeja, bioskopskih i pozorišnih predstava na koje je išao sa majkom, prve neuspele audicije, poseta očevom ateljeu samo da bi on i brat očima gutali tela golih ženskih modela…

Tu su i druženja u njihovom pariskom stanu, izlasci na Sen Žermen, kasnije brze vožnje, nesreće, honorari, želja da se ludira koja je bila “upisana u njegov genetski kod”.

– Nisu me voleli ozbiljnog – poverio se čuveni glumac.

Kao poseban trenutak u svojoj karijeri ističe susret s čuvenim rediteljem Žan-Lik Godarom koji mu je poverio ulogu u legendarnom filmu “Do poslednjeg daha”.

– Dođite u moju hotelsku sobu, snimaćemo film i daću vam 50.000 franaka – opisao je Belmondo susret sa planetarnim sineastom.

Bebel, kako ga zovu u Francuskoj, piše i o Alenu Delonu, Brižit Bardo, Klaudiji Kardinale, zaljubljivanju u Ursulu Andres…

Knjigu završava rečima iz scenarija za film “Instinkt smrti”.

– Ne pišite reč “kraj” – poručuje glumac koji je snimio preko 80 filmova i imao 133 miliona gledalaca. – I dalje sam gladan života, kao da sam mladić.

Glumac otkriva i da je njegova majka tokom rata krila i sačuvala troje Jevreja, da je on za vreme časova veronauke kao dete sahranjivao stradale pilote, a kasnije činio razne nestašluke zbog kojih nikada nije bio valjano ukoren, kao onda kada je uobičajavao da obešen nogama naglavce visi na ogradi stepeništa nad ambisom na 5. spratu, ili da na ručak dolazi kroz prozor iz sestrine sobe, na istoj visini, u njegovom kvartu u 14. arondismanu, koji mu je ostao u najlepšoj uspomeni.

Izvor: Večernje novosti

Comments

comments

Related Posts