Na početku beše 1389. godina. Ne! Ona će, zapravo, nastupiti tek nešto kasnije. Na početku beše fusnota u romanu Početak bune protiv dahija Svetislava Basare. I u toj fusnoti je autorstvo fiktivne studije Problem prekograničnih teritorija u doba vladavine kneza Miloša pripisano glasovitom i nadasve istinitom Radošu Ljušiću. Kao čovek bez mašte, sluha i smisla za lepu književnost (kako i priliči ozbiljnom nacionalnom radniku vazda zabrinutom za sudbinu napaćenog srpskog naroda) Radoš Ljušić se nadurio i napisao besnu poslanicu protiv Basare i njegovog izmišljanja istorije. U tim svojevrsnim Odjecima i reagovanjima Letopisa Matice srpske Radoš Ljušić se bavio problemom Basare i važnosti očuvanja nepovredivosti svakog dela fiktivne istorije kao neotuđivog dela nacionalnog bića. Ovaj Ljušićev Odjek i stavovi izneseni u njemu bili su povod za nastanak knjige Atlas pseudomitologije u kome se Basara upravo i bavi iščašenim shvatanjem istorije, njene uloge i posledica ovakvog pristupa po srpsku naciju.

Nadahnuto stojeći nad Marićevića jarugom, gde ga je jednom prilikom put nadneo, Basara razmišlja o uzročno-posledičnim vezama u srpskoj istoriji, o svim onim udesima koji su doveli do, ne sloma već, neformiranja srpske države, da bi sve bilo okončano marta 2003. godine kada je jedan treći, mada ništa manje ledeni, metak, poput onog padajućeg meteorita nad Jukatanom, poslao Srbe na svetli put Hazara, dinosaurusa i Atlantiđana.

U ovoj zbirci, tematski međusobno povezanih, eseja Svetislav Basara je odabrao nekoliko tema kao što su Vukova reforma jezika, svetoslavlje, totalno pomračenje Sunca iz 1999. godine da bi nam, kroz prizmu tih i još nekih događaja, ilustrovao ono što istoričarka Dubravka Stojanović (u kolaboraciji sa Latinkom Perović i Ivanom Čolovićem) naziva „zavera elita“. Dakle, Basara nije napisao ništa novo, niti je u ovoj knjizi izneo neke nove stavove ili mišljenja koji već nisu poznati ljudima koji prate rad ove ekipe ljude često okupljene oko Peščanika.

Bio sam prilično skeptičan u pogledu ove knjige, čak sam i dosta odugovlačio sa njenim čitanjem (mada sam je kupio čim se pojavila u knjižarama) zato što Basara upravo od pomenutog romana Početak bune protiv dahija zapravo piše jednu istu knjigu. Ovo je i on u jednom intervjuu i sam rekao. Naravno, to je rekao Basara koji zaista već godinama piše jednu istu knjigu, a ne genijalni i neiscrpno maštoviti Basara sa kraja osamdesetih i iz devedesetih godina minulog veka.

Bojao sam se da će i ova knjiga biti još jedno u nizu lamentiranje nad grobom Zorana Đinđića i naricanje zbog zauvek izgubljene budućnosti (ali ne i prošlosti koja nam je i dalje garantovana). Takođe sam se bojao da na stranicama ove knjige ne nađem Basaru kolumnistu Danasa i njegove, posle nekog vremena, zaista zamorne igre sa rečima i jezičkim konstrukcijama.

Atlas pseudomitologije me je prijatno iznenadio. Niti sam u njemu našao onaj isti Basarin roman (mada sve vodi tom kobnom 12. martu, ali, makar, između redova i posredno), niti je u pitanju zbirka jezičkih igrarija i bravura kolumnističkog genija. Ne. Ovo je jedna pristojno napisana knjiga u kojoj autor, koji zna šta i zna kako, prenosi određenu poruku cenjenom publikumu.

Atlas pseudomitologije je odličan esejistički uvod u svet demistifikacije mistifikovane istorije i dobar način da oni koji nisu upoznati sa „gradivom“ uđu u materiju „zavere elita“ i možda se zainteresuju za ostala književna dela Svetislava Basare, ali i radove Dubravke Stojanović, Latinke Perović, Radomira Konstantinovića i Borislava Pekića.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts