Andrija Jonić rođen je 1983. godine u Beogradu. Objavio je roman Refren, koji je za kratko vreme osvojio brojnu publiku.

Autor je online zbirke kratkih priča i tekstova Dnevnik vidljiv čudnima. Za samo dve godine i svega nekoliko objavljenih tekstova ova zbirka je postala najčitanije književno delo u online formi, praćeno kratkom pričom Idi probudi ostalu decu koja je na području bivše Jugoslavije doživela do sada nezapamćen odziv čitalaca.

U slobodno vreme Andrija Jonić proučava metafiziku, psihologiju, istoriju, simbologiju i druge oblasti duha. Ne prihvata ograničenja nacije, religije, ideologije, političkog opredeljenja, pokreta ili grupacije. Etički vegetarijanac. Ne razume se u dogme i norme književnosti.

U sistemu se bavi informacionim tehnologijama. U životu je nešto sasvim drugo.

Bila bi prava šteta da nismo porazgovarali i sa njim.

  • Vaš roman Refren je doživeo nekoliko izdanja kod prethodnih izdavača, a sada ga čitamo u novom izdanju Lagune. Da li možete da nam otkrijete koja je tajna popularnosti ovog romana?

Postoji nenametljiva suština koja je uvek tu uz nas, mi je prepoznajmo, živimo sa njom, ali vrlo često nemamo snage ili hrabrosti da se u nju upustimo, da je oslušnemo ili čak priznamo da ona postoji. Veliki je problem kada čovek nešto oseća, kada uviđa neke stvari, ali ne može da im pristupi, pa onda počne da luta, izgubi se, a zatim prihvati život u kalupu misleći da je tako lakše. Refren je sve suprotno od toga. Stilski ne pripada kalupu, emocijom ne pripada kalupu, on prosto odbija da pripada bilo kakavim normama društva, već govori kako je sve suprotno od onoga što smo naučili, da smo prevareni u svakom smislu. Refren je neizbežna suština, suštinski ispravna lekcija koja čeka na nas da počnemo sa učenjem. Mislim da su ljudi to prepoznali.

  • Zanimljivo je da Vi zapravo i niste imali nameru da napišete roman?

Nije postojala nikakva određena inspiracija, barem ne da sam ja toga svestan. Refren predstavlja roman koji je nastao sasvim slučajno. Volim da napomenem jednu istinu, a ona glasi da je to roman koji nikada nije trebao da bude roman. Jednog sasvim uobičajenog dana sam doživeo nešto neuobičajeno i počeo sam da zapisujem sve svoje misli, kao i neke nasumične događaje iz snova koji su na prvi pogled delovali potpuno nepovezano. Nakon četiri godine zapisivanja shvatio sam da u rukama imam priču koju moram da podelim sa drugima.

  • Šta je Refren? Naučno fantastični roman? Ljubavna priča? Dnevnik snova? Svojevrsno Jevanđelje?

Refren je novi ugao pogleda na svet. Veliki broj ljudi je pročitao roman dva ili tri puta, i svako je došao do istog zaključka – priča je svaki put drugačija i menja se u skladu sa vašim trenutnim unutrašnjim stanjem. Krajnji utisak o samom romanu je zapravo nevažan. Vrlo je moguće da se jednog jutra čitalac probudi baš kao i “NN” – sa jednim potpuno novim pogledom na svet.

  • Kome je namenjen Refren?

Svakoj osobi na planeti koja je spremna da, makar na kratko, pogleda na svet oko sebe drugim očima. Međutim, Refren se ne može samo “čitati”, on se mora istinski razumeti. Ključ roman jeste u tome da sadrži niz istinski važnih spoznaja svedenih na izuzetno proste reči i simbole koji se određenim redosledom “urezuju” negde duboko u podsvest čitaoca.

  • Publici ste najpoznatiji po onlajn zbirci kratkih priča i tekstova Dnevnik vidljiv čudnima. Da li možete da nam kažete nešto više o tome?

Baš kao i roman Refren, zbirka je nastala spontano, bez plana ili bilo kakve želje da se promoviše široj čitalačkoj publici. Bio je to online dnevnik namenjen slučajnim prolaznicima i prijateljima moje Facebook stranice (kojih u to vreme nije bilo puno). Međutim, nakon objavljivanja priče Idi probudi ostalu decu postalo je jasno da to neće ići tako (smeh), jer je za nešto manje od mesec dana priča podeljena više od 30.000 puta na mom sajtu i ko zna koliko puta na drugim portalima i društvenim mrežama. Tako je Dnevnik vidljiv čudnima postao dostupan široj čitalačkoj publici, ali ipak vidljiv samo „čudnima“.

  • Šta je to projekat Kvazar?

Kvazar je globalni projekat pisan sa ciljem da razbije određene iluzije uma, kao i veštačke osećaje koje su ljudi razvili pod pritiskom bolesnih okolnosti u kojima se nalaze. Kvazar služi da podigne nivo svesnosti pojedinca i pokaže nove smernice u posmatranju života i veštačkog auto-destruktivnog sveta u kome živimo. Zbog toga što je izuzetno zahtevan za pisanje, Kvazar će morati da pričeka još neko vreme kako bi ugledao svetlost dana.

  • Koji je savet koji biste dali mladim ljudima u Srbiji?

Izbacite televizor iz kuće. Zauvek.

  • A mladim autorima?

Teško je, ali nije nemoguće.

  • Na čemu trenutno radite? Da li planirate da objavite još neku knjigu? Da li će ona biti slična knjizi Refren ili pišete nešto sasvim drugačije?

Pisanje drugog romana polako privodim kraju, ne smem puno toga da otkrijem, osim da je reč o jednoj nesvakidašnjoj priči o Beogradu u 18. veku. Biće to nešto sasvim drugačije od Refrena, naročito stilski, ali sa prepoznatljivom filozofsko-psihološkom linijom.

  • Šta trenutno čitate?

Arhivske zapise grada Beograda, putopise, priče davnih prolaznika, vraćam se kroz vreme i shvatam da se ništa ne menja.

  • Koje su knjige kojima se rado vraćate?

Interesantno je to da se ne vraćam knjigama, već isključivo pojedinim filmskim ostvarenjima.  Interstellar je moja večna ljubav, kao i Dvanaest gnevnih ljudi.

  • Preporučite neke naslove posetiocima Bookvara.

John H. Walton – The Lost World of Adam and Eve

Mladen Milosavljević – Kal Juga

Razgovarao: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts