Iako se, zbog već trajućih okolnosti usled COVID pandemije, ove godine odustaje od Sajma knjiga u Beogradu, knjige su ono od čega se ne odustaje.

Zato je izdavačka kuća Agora za sve ljubitelje knjige i svoje čitaoce pripremila pravi sajamski popust koji će čitalačkoj publici omogućiti olakšani vid kupovine i uštedu vremena…

Od 22. oktobra do 5. novembra uživajte u Agorinim autorima po specijalnim cenama, kao i u 30 novih naslova koji su obeležili 2020. godinu.

NOVE KNJIGE U AGORI

Biblioteka „Agora” i ove godine postala je bogatija za još jedno delo iz domena latinoameričke književnosti. U pitanju je autorka koja je pravo osveženje na književnoj sceni Meksika. Prevedena na čak 17 svetskih jezika, Gvadalupe Netel sve više osvaja svetsku čitalačku publiku, a od sada je dostupna i na srpskom jeziku. Za zbirku priča BRAK ZLATNIH RIBICA, koja se kao Agorino izdanje pojavila tokom 2020. godine (u prevodu Ane Marković), dobila je prestižnu nagradi za kratku prozu – “Ribera del Duero”. U pitanju je neobična tematska zbirka, zasnovana na analogijama i kontrastima između ljudi i životinja. Priče se odlikuju svedenim jezikom i stilskom elegancijom, univerzalnošću motiva poput nesrećne ljubavi i odrastanja, momentima poetičnosti iznaženim u svakodnevnici, no u isto vreme stvarnost je u njima destabilizovana prenošenjem ljudskih nemira na životinje, u kojima junaci traže odraz sopstvenih patnji i odgovor na svoje životne dileme. Brak crvenih ribica je vrlo suptilan prikaz ljudskih nedaća i strahova, lišen svake visokoparnosti i moralisanja, saosećajan prema likovima i nenametljivo kritičan prema društvenim odnosima, u kome ponajviše očarava sámo autorkino umeće pripovedanja.

Ono što svakako obeležava 2020. godinu jeste i objavljivanje vrednih ostvarenja iz domena nemačke književnosti i filozofije, među kojima je i knjiga eseja CAMPO SANTO  V. A. Zebalda (koizdavački projekat sa KCNS-a u prevodu Sanje Karanović). U ovoj testamentarnoj zbirci od šesnaest eseja prisutne su sve njegove prepoznatljive teme – moć sećanja i lične istorije, veze između slika u umetnosti i života, prisustvo duhova u mestima i predmetima. „Campo Santo je sanjarija o smrti, koja polazi od nečitkih natpisa, veličine i ukrasa nadgrobnih spomenika i razvija se sve do krvlju natopljene legende o Svetom Julijanu. Vrtoglav u svojoj erudiciji, dostupan u dubokoj emociji, Campo Santo potvrđuje Zebaldovo mesto pored Prusta i Nabokova, velikih pisaca koji opažaju nevidljive veze što određuju naše živote.“ – Susan Sontag

Uskoro iz štampe izlazi i kapitalna knjiga Volframa AjlenbergeraVREME ČAROBNJAKA (u prevodu Saše Radojčića) koja je za kratko vreme postala bestseler u Nemačkoj, a zatim prevedena na više od 20 svetskih jezika. Knjiga koja oživljava period između 1919. i 1929. kao epohu neusporedive intelektualne kreativnosti u kojoj su se prvi put javile misli onih filozofa bez kojih bi današnja filozofska misao bila sasvim drugačija – L. Vigtenštajna, V. Benjamina, M. Hajdegera i E. Kasirera.

Višegodišnje objavljivanje ostvarenja savremene turske i arapske književnosti Agora je nastavila i ove godine obogaćujući svoju biblioteku novim delima visokih literarnih vrednosti. Nakon romana JOŠ Hakana Gundaja (dobitnik prestižne književne nagrade Femina u Francuskoj) objavljenog 2019. godine, koji problematizuje izbegličku krizu u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku, ove godine Agora promoviše uzbudljivu pripovest o očaravajućoj Kapali čaršiji, jednoj od najznačajnijih lokacija u Istanbulu. Roman KAPALI ČARŠIJA Fuata Sevimaja (prevod Vesna Gazdić) nije priča samo o jednoj tački na mapi nekadašnjeg Osmanlijskog carsta ili pak savremenog Istanbula… Ovo je priča o tome kako su Kapali čaršiji udahnuli dušu – ljudi i njihove priče, jezik, mit i istorija, ljubav i prijateljstvo, tradicija koja se poput nezagasitog plamena prenosila generacijama unazad i sve ono što su najviši dometi ljudskog duha donosili na ove prostore. Vodeći istovremeni dijalog kako sa prošlošću, tako i sa savremenim trenutkom glavni cilj romana ovog višenagrađivanog turskog autora jeste da nas podseti šta znači „biti društvo”.

Šebnem Išiguzel upoznajemo kao jedan od značajnijih glasova savremene turske književnosti, a pred čitaocima je roman DEVOJKA NA DRVETU (prevod Vesna Gazdić) koji sasvim sigurno potvrđuje njeno pripovedačko umeće i autentičnost na svetskoj književnoj mapi. Glavna protagonistkinja romana, tinejdžerka smeštena u napuštenom rodinom gnezdu, preko priča o ljudima iz svoje okoline otkriva razloge koji su je nagnali da se odrekne života na zemlji. U ovoj priči upoznaćete sudbine žena različitih generacija koje su bile i ostale žrtve društveno-socijalne nejednakosti, nasilja, rodne neravnopravnosti i pritisaka društva. Čućete nešto i o danima protesta u parku Gezi, smrti Ejmi Vajnhaus, kako je Britni Spirs doterala liniju, bombaškom napadu u Suruču u kom je grupa mladih ljudi stradala noseći igračke kurdskoj deci, pogromu Grka i Jermena 6. i 7. septembra 1955.

Roman FATIH-HARBIJE Pejami Safe prvi put je objavljen 1931. godine i predstavlja vernu sliku turskog društva toga doba, a od sada ova neverovatna priča na preseku savremenosti I tradicije dostupna je i srpskim čitaocima. Pisac u njemu obrađuje psihološka i kulturološka trvenja između savremenog života i života u kojem dominiraju stare, tradicionalne vrednosti. Autor romana jedan je od značajnijih turskih književnika 20. veka. Većina njegovih romana nastala je pre 1940. (a njihova tematika proizilazi iz konflikta Istoka i Zapada.

A kao veoma uzbudljiv prozni rukopis koji dolazi iz savremene arapske književnosti, preporučujemo roman Ahmeda Abdulmagida – HIMNA MIRA (u prevodu Ene Pavlović). A. Abdulmagid egipatski je prozni pisac koji je vrlo brzo osvojio čitalačku publiku o čemu svedoči i činjenica da su njegova dela među najprodavanijim knjigama u Egiptu i celom arapskom svetu. U romanu Himna mira sreće se i bajkoviti Šeherezadin okvir i lanac pripovesti koji snaži potrebu za pričanjem priča (pisanjem), kao odbranu od smrti i tame, susrećemo Bulgakovljevu tehniku romana u romanu, kao i ponešto od Heseovog lutajućeg Sidarte, ali osećamo i Borhesovu peščanu knjigu koja otkriva da smo mi i sami ništa više do priče i da je granica između fikcije i stvarnosti mnogo tanja no što bi se na prvi pogled moglo reći.

U prevodu Zdenke Valent Belić sa slovačkog, izdvajamo i knjigu slovačkog autora Miroslava BjelikaKALEIDOSKOP. Ova zbirka priča kroz šaroliki mozaik likova, tipičnih savremenih socioloških karaktera, otvara bezdane naše realnosti, ostavljajući upravo onaj utisak o kojem piše i jedan od kritičara ove knjige, Blažej Belak, da njen pripovedač „ume da pokrene bilo koju priču“.

………………………………………………………………………………………………………………………………………

U okviru Agorine biblioteke „Kalendar“ posvećene savremenoj domaćoj književnosti, objavljena je nova knjiga Jovice AćinaMALI EROTSKI REČNIK SRPSKOG JEZIKA; zbirka priča koja se može posmatrati kao prozni mozaik i autentična prozna celina u kojoj se „poetičke kockice” sklapaju iznova otkrivajući višegodišnje stvaralačko umeće ovog postmodernog autora. Pripovedanje sa elementima fantastike, u bogatom spektru od osobenog humora, oplemenjenog satiričkim duhom, do dramatične modulacije!

A tu je i nova knjiga još jednog dobropoznatog autora srpskog postmodernizma – Đorđa Pisareva. U pričama ujedinjenim pod naslovom SENTIMENTALNO VASPITANJE JUNAKA ROMANA, izrazito metaproznog impulsa i u živom intertekstualnom dijalogu sa dobropoznatim imenima svetske književnosti – Tolkinom, S. Kingom, Murakamijem, Dikensom, Tvenom, Zebaldom, Gejmenom, Dž. Ostin, A. Kristi, Asimovim, Melvilom, Lorkom, Hajnlajnom i dr, Đorđe Pisarev otvara vrata ličnoj (s vremena na vreme autoironičnoj i humornoj) autopoetičkoj viziji „sentimentalnog vaspitanja junaka romana“. Pisarev aktivira žanrovski eksperiment sa romanom o umetniku (künstlerroman) i ukršta ga sa sopstvenim odnosom prema procesu pisanja, koji kao rezultat čitaocima nudi jasnu ideju o moći književnosti i njenom statusu.

Još jedan prozni projekat „mističnih imaginarijuma“ Vladana Matića IZGUBLJENI GRAD, već samim podnaslovom – „fantazije na temu Sibira i Srednje Azije”, otvara bujni svet simbola, oniričkog i fantastičnog formirajući narativnu sponu drevnog, mitskog i istorijskog sa sadašnjim izazovima civilizacije i uzbudljivim stazama utopijske/antiutopijske književnosti. Pisac se u katkad gustim i hermetičnim „šumama simbola“ obraća svome čitaocu, katkad smelo ulazi u osetljive prostore postojanja savremenog čoveka, vodeći intertekstualne dijaloge sa dobropoznatim glasovima savremene srpske literature, poput Despotovljeve Evrope broj dva, Pekićevog Novog Jerusalima, ili pak sa „Beogradskom manufakturom snova“.  U okviru biblioteke „Kalendar“ izdvajamo i priče Gordane Vlahović KUD NESTADE NEBO ROSULJE. Kosovsko-metohijsko istorijsko nasleđe, u crnom zakrilju ratnih sukoba, stradanja i smrti, aktuelizovano je u uzbudljivom narativu dinamizmom priče, buđenjem arhaičnijih jezičkih matrica, slikovitim portretima junaka i njihovim psihološkim profilima, ali i dinamizacijom pejzaža – „geografskom mapom“ patnje, stradanja, boli, naspram nade i onih večitih čežnji svakog čoveka, kao i romane KARANTINIJA 1 i KARANTINIJA 2 Dragića Ilića. Dok u prvom delu, autor prati sudbinu porodice, koja je pre tri veka izbegla sa Kosova u Vrbnicu, kod Kruševca, a jedan njen deo je produžio dalje da luta, pa se nastanio, preko reke, u Carevini, i na podlozi široke mape vremena gradi složenu i slojevitu a značenjski bogatu povest u kojoj se, u prepletima istorije sudbine i priče, prati hod jedne srpske porodice, crkve i naroda, u drugom delu svoje romansirane istorijske hronike Dragić Ilić je, našavši skladno kompoziciono rešenje, faktografski oživljeno kazivanje o ljudima i događajima zahvaćenim tragičnim kolopletom istorije minulog veka organizovao iz dva zasebna ugla; iz perspektiva dva ženska dnevnika.

Poput svojevrsnog „omnibusa” od sedam priča, Alma Koman, nakon nekoliko prethodnih romana svojim čitaocima daruje još jedan rukopis intrigantnih zapleta koji, pišući pod svetlima sopstvenog senzibiliteta, poziva svakog čitaoca ponaosob da se intimno upozna sa sudbinama i krahovima njenih protagonista koji defiluju pod plaštom fabule. Kao osnovna nit narativnog lavirinta, misteriozna pozivnica koju dobija svaki od junaka romana OSMI GLAS, postaće onaj semantički čvor sa uvek istim hronotopskim žarištem – Trgom heroja, u intertekstualnoj vezi sa motivima „prodaje duše” đavolu i spasonosnog izbavljenja. Knjiga ČAS GOSPODNJI koja sadrži izbor iz bogate novelistike Đezea Bordaša, za izdanje na mađarskom jeziku nagrađena je značajnim književnim priznanjem – nagradom „Karolj Sirmai“ za 2008. godinu. Tekstovi u knjizi Čas gospodnji sadrže niz novela od kojih je svaka, na neposredan ili posredan način, vezana za porodicu Bordaš, za njenu prošlost, za njeno opstojanje kroz istoriju, koja joj nije uvek bila naklonjena. Niz dokumentarnih novela, ispovesti, ispričanih biografija, svedoka vremena koji se ređaju u jednom od poglavlja knjige, govore o tome kako je Đeze Bordaš u stvari pisac dokumentarne proze, pisac koji sa pažnjom osluškuje tuđi govor, koji sa interesom prelistava stare novine i stare knjige, koji se oslanja na pamćenje drugih i tako stvara svoj osobeni svet priča i junaka, koji su uvek prepoznatljivi i sa nekoliko reči i nekoliko detalja tačno i živo opisani. (Preveli sa mađarskog: Arpad Vicko, Oto Horvat, Kristina Milivojević, Marija Firanji, Vladimir Popin, Đeze Bordaš). U pripremi za štampu u toku novembra su i knjiga priča Emsure HamzićSKARABEJ OD ŽADA i novi roman Miodraga Kajteza STALNA POSTAVKA.

………………………………………………………………………………………………………………………………………

NOVA IZDANJA KNJIGA VLADIMIRA PIŠTALA

Ono što  posebno raduje jesu i reizdanja knjiga istaknutog autora Vladimira Pištala, jednog od najprevođenijih srpskih pisaca današnjice i dobitnika NIN-ove nagrade, a od ove godine i dobitnika nagrade „Meša Selimović“ za knjigu ZNAČENJE DŽOKERA, koja je pisana u tananim registrima između eseja i priče, ali kao čarobna knjiga u slavu smeha. Uz pomoć književnog ogledala, u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, ovi Pištalovi raspričani eseji, otkrivaju nam činjenice koje stoje iza vidljivih obrisa dvaju kultura – srpske i američke – van svih stereotipa i propagandi, ali otkrivaju nam i smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije knjige, već i kao crvenu nit naših života. A u toku 2020. pojavila su se i druga reizdanja Pištalovih knjiga: roman VENECIJA (4. izdanje) – (Pisana između načela da je „ceo svet zaključan, a ključevi se ne vide” i da je „metafora alatka stvaranja koju je Bog zaboravio u svetu”, Venecija jeste metafora duhovne potrage, naš Roman o Čarnojevicu za dvadeset i prvi vek, omaž Felinijevim svetim ludama, omaž Kazanovi, koji je trčao maraton kroz tela žena. Poput himere samog grada i roman Venecija je začudna sinkretistička mešavina, književni odgovor na postojanje ove „plutajuće bajke”); priče KRAJ VEKA (3. izdanje) u kojoj pesnik, prerušen u proznog pisca, na lapidarian način, kroz formu književne igre, izriče najdublju istinu o našoj savremenosti, o kraju veka, ČAJEVI MARSA/NOĆI (2. izdanje) koji će, sasvim izvesno, čitaoca voditi na put novih samospoznaja u zagrljaju neponovljivog književnog hedonizma i PRIČE IZ CELOG SVETA (2. izdanje) uz koje ćemo iz stranice u stranicu, uživati u izvornim emigrantskim pričama, pri čemu emigranti potiču iz različitih naroda i sa različitih kontinenata, a pričaju o svetu koji je stvarniji u prozi nego sam po sebi.

………………………………………………………………………………………………………………………………………

Agora je tokom 2018. pokrenula novi izdavački projekat – Sabrana prozna dela Save Damjanova („Damjanov: Iskoni be slovo“), od kojih je u 2018. godini iz štampe izašlo ISTRAŽIVANJE SAVRŠENSTVA, a u 2019. i KOLAČI, OBMANE NONSENSI, kao sasvim nova reaktualizacija najeksperimentalnijeg projekta mlade srpske proze iz 80-ih godina prošlog veka. Ove godine Agora je objavila i treću knjigu u nizu, REMEK-DELCA (sa naučnim međugovorom Ale Tatarenko) koja u uzbudljivi postmodernistički „književni koktel“ Ars Combinatoria ujedinjuje dva prozna rukopisa i stvaralački period koji broji više od deset godina – Pričke iz 1994. i Remek-delca iz 2005. godine.

……………………………………………………………………………………………………..

Potrebno je istaći i novine u okviru biblioteke „Arijel“ u kojoj se pojavljuje novi prevod nemačke poezije, i ovaj put u prevodilačkom peru Stevana Tontića. U pitanju su izabrane pesme nemačkog pesnika Nikolasa Borna, ADRESA U ISTORIJI koji je kroz sve mene ostao pesnik prepoznatljivog izraza, s aurom kritičara društvene hipokrizije, veran samom sebi. Svoj stil i svoj put nije napuštao, ali se ostvario kao jedinstvena i važna pojava nemačke književnosti šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, iako je prerana smrt ograničila njegovo živo i neposredno delovanje na nepune dve decenije.

Biblioteka „Ta mesta“ ove godine obogaćena je sa dve putopisne knjige. NOSTALGIJA ZA BESKRAJEM, putopisna je proza Darka Daničića u kojoj pisac ovog „putovanja u neotkriveno” oživljava one nestvarne predele koji, ma koliko drugačiji od naših životnih staništa, sa njima dele „božansku prirodu”: Bajkal – čuven kao „kraljevina leda i vatre” i sibirsko srce, Altaj – lepota misterije na razmeđi Rusije, Kine, Mongolije i Kazahstana, i na kraju nikad do kraja upoznat Nepal, koji se, nakon neobične putopisne knjige Stevana Pešića (Katmandu), a Zoran Slavić će u knjizi PUTOVANJE PUTOPISOM na putešestvijima unutar svog grada, Banata, Vojvodine, Srbije, bivše Jugoslavije i Evrope spojiti informaciju, emociju, refleksiju i saznanje u posve kreativnom i autentičnom činu pisanja.

……………………………………………………………………………………………………..

Tradicija negovanja naučne i esejističke literature tokom godina rezultirala je nizom kvalitetnih izdanja, te u okviru biblioteke “Ogledalo” ove godine Agora preporučuje knjigu TRAGOVI ČITANJA Milete Aćimovića Ivkova u kojoj dolazi do izražaja autorova namera da napiše svojevrsnu „kritičku hroniku nefikcijske proze“ a koja je rezultirala knjigom u kojoj će čitalac pratiti „mozaičku mapu“ kao otisak jednog vremena ali i delimični katalog značajnih autora koji su u minulom ili trajućem veku ostavili neizbrisivi stvaralački pečat –  P. Palavestra, R. Mikić, P. Milošević, J. Aćin, S. Velmar-Janković, N. Petković, S. Gordić, G. Tešić, G. Petrović, Lj. Simović, J. Hristić, D. Hamović, P. Ugrinov i dr…

…………………………………………………………………………………………………….

Ono što će svakako obeležiti ovu godinu jeste nekoliko izdanja Agorinih autora u prevodu na engleski jezik u okviru biblioteke „Hyperlink“. Roman Vladana Matića o imaginarnom gradu sada i na ruskom jeziku! O tome na koji način istorija može svedočiti o sadašnjici, ali isto tako i sadašnjica o onome što je samo naizgled prošlo, prohujalo, govori upravo uzbudljivi roman-svedok ЗАПИСКИ ИЗ НОВОГO САРАЯ koji aktualizuje sliku istorije kao „prenošenje žive vatre“, dok oslikava reflekse onoga što možemo nazvati „teretom istorije“. Ali ovaj roman ne samo da daje sasvim nesvakidašnji pogled na neke od ključnih tačaka u mapiranju naše i evropske prošlosti, nego postaje i jedan autentični savremeni refleks mita o Heri i Leandru, u pavićevskom maniru Unutrašnje strane vetra, oblikujući jezgrovitu i nedorečenu ljubavnu priču, koja je ujedno i priča o traženju „zlatnog preseka“ vremena.

Đorđe Pisarev, značajan postmoderni pisac i autor brojnih knjiga za odrasle, kako on voli da kaže „objavio je osamnaest sretnih knjiga“. Knjiga, Pozna večera za Gospođu Fibi (od sada i na engleskom jeziku – LATE DINNER FOR MRS PHOEBE), pisana je za decu, ali i za odrasle koji još nisu zaboravili kada su bili deca.

………………………………………………………………………………………………………

U okviru biblioteke „LINK” ove godine objavljen je zbornik radova KOSOVO U USMENOJ I SREDNJOVEKOVNOJ KNJIŽEVNOSTI, kao i studije iz oblasti medicine i arhitekture – KLINIČKU SEKSOLOGIJU Vasilija Topalova i Gorana Marušića, koja se bavi medicinskim aspektima ljudske seksualnosti i ARHITEKTONSKU BELEŽNICU Darka Veselinovića koja se izborom tema i literarnim stilom može svrstati u značajnija istorijsko-arhitektonska ostvarenja, koja naučnim istraživačima otškrinjava vrata ka nekim novim, do sada neistraženim temama.

………………………………………………………………………………………………………

Agora je u okviru biblioteke „ZRENJANIN“ u saradnji sa Gradskom narodnom bibliotekom „Žarko Zrenjanin“ objavila novu knjigu Vučine ŠćekićaLETO NA KRAJU DANA, koja na preseku zavičajne magle, fantomski izgubljenih prostora i potrage za novim, neotkrivenim svetovima, nalikuje na palimpseste, između zamišljenih hronotopa i stvarnih lokaliteta … između putovanja i potonuća u sopstveno JA. A leto kao snažna metafora otkriva jednu posve uzbudljivu naraciju u mnogoglasju doživljaja čulnog i metafizičkog… U okviru ove biblioteke u pripremi je i knjiga priča Slobodana Mandića, prošlogodišnjeg dobitnika nagrade „Beskrajni plavi krug“ pod naslovom DUH PRIČE I DRUGA IMENA.

………………………………………………………………………………………………………………………………………..

A na samom kraju koristimo priliku da najavimo i novu Agorinu biblioteku „33“ posvećenu promociji mlađih književnih stvaralaca do 33. godine u domenu proze, poezije i esejistike, koju će otvoriti objavljivanjem prvih knjiga Miloša Jocića LAB TEKSTA (eseji) i Dalibora Tomasovića MEĐUPROSTORJE (roman).

 

Comments

comments

Related Posts