Veliki italijanski pisac, esejista i filozof Umberto Eco, koji je preminuo 19. februara ove godine (rođen je 5. januara 1932. godine) deli sa nama neka svoja viđenja o opstanku knjige u delu „Ovo nije kraj knjige“.

Iako se stalno vode polemike da li će knjiga opstati, i kakva joj je budućnost u digitalnoj eri brzine i kratke pažnje, Eco njeno veličanstvo knjigu smatra pronalaskom koji se ničim ne može zameniti.

„Desiće se jedna od dve stvari: Ili će knjiga nastaviti da bude medijum za čitanje, ili će njena zamena ličiti na ono što je knjiga uvek bila, čak i pre pronalaska štamparske mašine. Promene u knjizi kao objektu, ni funkcionalne ni gramatičke, nisu se desile više od 500 godina. Knjiga je kao kašika, makaze, čekić ili točak. Jednom pronađena, ne može se poboljšati. Ne možete napraviti kašiku bolju od kašike. Kada dizajneri pokušavaju da unaprede nešto kao što je na primer vadičep, njihov uspeh je veoma ograničen. Većina njihovih „poboljšanja“ ni ne rade. Knjiga je temeljno testirana, i teško je videti kako bi se mogla poboljšati, unaprediti za ono čemu trenutno služi. Možda će se razvijati u pogledu komponenti, možda stranice neće biti napravljene od papira. Ali će i dalje biti ista stvar.”

Eco razmatra zašto je knjiga rođena pre svih ostalih „medija“ i šta je to što je čini trajnijom u ljudskom iskustvu:

„Mi mislimo o pisanju kao o nekoj vrsti produžetka ruke, i takoreći je skoro biološka. To je komunikacijski alat koji je povezan sa telom… Naši savremeni izumi – bioskop, radio, internet – nisu biološki.
Knjiga odoleva zubu vremena, ne zastareva, i ne traje sezonu ili dve.“

*Izvor: BIZLife

Comments

comments

Related Posts