Prošlo je šest godina otkako je roman Marsovac Endija Vira postigao planetarni uspeh koji je bio propraćen i istoimenom filmskom adaptacijom u režiji čuvenog Ridlija Skota i sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi.

Knjigu i film o Marku Vatniju, astronautu nasukanom na pustom Marsu koji je spreman na sve, čak i na humor, da bi preživeo u negostoljubivim uslovima našeg prvog planetarnog suseda, publika i kritika dočekali su sa podeljenim stavovima. Neki su bili oduševljeni, a drugi su se osećali razočarano, besno i gotovo prevareno.

Među piscima koji sanjaju o sličnom uspehu (pet miliona prodatih primeraka Marsovca) i dalje je popularna anegdota o tome kako je Vir uopšte i uspeo da objavi knjigu. Iznerviran što godinama nije mogao da pronađe izdavača rukopis je okačio na svom sajtu. Nakon odlične reakcije publike i velike čitanosti, roman je prvo dobio svoje elektronsko, zatim audio i, na kraju, papirno izdanje. Sve ostalo je legenda.

Nakon ovoga Endi Vir nije više imao sličnih problema. Naprotiv. Uspeh prvog romana omogućio mu je da napusti posao softverskog inženjera kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Kao rezultat dobili smo roman Artemida koju je nedavno na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća Evro Book.

Radnja ovog romana se sa Marsa seli na Mesec na kome se, nekih sto godina u budućnosti, nalazi prva ljudska kolonija, grad po imenu Artemida. U pitanju je, kako je to glavna junakinja romana Džasmin Džas Bašara rekla, „gomila metalnih duda“. Ovaj grad sačinjava pet ogromnih polukružnih kupola međusobno spojenih velikim tunelima. Ekonomija Artemide mahom počiva na turistima koji su spremni da nekoliko dana ili nedelja provedu u ovoj čarobnoj svemirskoj avanturi. Turistima su na usluzi kockarnice, javne kuće, pijace na kojima mogu da kupe uspomene sa Meseca, tržni centri, prodavnice brendirane robe, restorani sa lokalnom odvratnom hranom, prelepi parkovi, šetališta, izleti do mesta na kome se spustio Apolo 11. Međutim, turisti više nisu dovoljni za samoodrživost lokalne ekonomije i zato gradonačelnica i vrhunska ekonomistkinja Fidelis Ngugi (poreklom iz Kenije) mora da pronađe načina za opstanak mesečeve zajednice. Kao ofšor mesto Artemida samostalno određuje šta je pod njenim „metalnim dudama“ legalno, a šta ne. Legalnost ne uključuje uvek i bezbednost. A u to će se na svojoj koži i uveriti glavna junakinja romana Džasmin Džas Bašara.

Džas je dvadesetšestogodišnja muslimanka iz radničke klase poreklom iz Saudijske Arabije koja živi na ivici zakona. Bavi se švercovanjem zabranjene (čitajte, lako zapaljive) robe sa Zemlje. Osim što živi na ivici zakona ona živi na još jednoj ivici, ivici ekonomskog opstanka. Zato, kada joj lokalni ekscentrični bogataš Trond Landvik pruži milionsku ponudu u lokalnoj kriptovaluti ona jednostavno ne može da se odupre porivu da je prihvati. U pitanju je jednostavna diverzija uništenja Artemidinog sistema za snabdevanje vazduhom. Ništa lakše za spretnu muljatorku, crnoberzijanku i vrhunskog varioca kakva je Džas.

Ništa ne sluteći ona upada u mrežu lokalnih i globalnih zavera, sukoba između mafije i države, policije i ubica. Dok ljudi na koje može da računa postaju izdajnici ili padaju mrtvi, Džas mora da pronađe nove saveznike ako želi da preživi. Kako ona tako i Artemida. Akcija koju preduzimaju predstavlja svojevrsnu Marsovsku čajanku koja će, poput Bostonske čajanke jednog lepog dana, dovesti do ekonomske i političke samostalnosti ove kolonije.

Artemida je Marsovac samo drugim rečima. Oni koji su voleli Marsovca zavoleće i Artemidu. I obrnuto. I to iz istih razloga. Stilski i narativno ove dve priče su gotovo preslikane. Imamo junaka (ili junakinju) koja mora da nađe gomilu, uglavnom tehničkih, načina da preživi na negostoljubivom terenu (veći deo radnje Artemide se dešava van bezbednih kupola na otvorenoj površini Meseca). Džas je, poput Marka na Marsu, spremna da se i u najtežim trenucima šali na svoj račun i da šalu koristi kao odbrambeni mehanizam protiv stresnih situacija. Humor je isti kao i u Marsovcu. Tehnički detalji su ovaj put dati u malo manjem obimu, ali i dalje postoji obilje nepotrebnog detaljisanja, naročito kada je u pitanju varenje (ne trave, već metala).

Glavni i, ako volite pisanje svemirskih avantura Endija Vira, jedini problem ovog romana jeste junakinja, odnosno njen tvorac. Celokupna prijemčivost romana se, kao i u Marsovcu, zasniva na protagonisti. Ovo nije bio problem u Marsovcu gde je glavni junak u svakom detalju sličan autoru romana koji zbog toga može da bude autentičan u opisima i razmišljanjima prosečnom muškarca. U Artemidi to nije slučaj. Dakle imamo belog, strejt, sredovečnog muškarca vaspitanog u protestantskom duhu i američkoj kulturi koji u prvom licu piše o tamnoputoj, muslimanskoj mladoj ženi poreklom iz Saudijske Arabije i koja je mahom okružena lokalnim homoseksualcima. Iz ovoga proizilaze sve slabosti romana. Džas ima razmišljanja nezrele tinejdžerke, sa prilično muškim shvatanjem seksa, seksualnosti, ženskog tela i muško-ženskih odnosa. Stvara se utisak da čitamo neko popularno omladinsko delo o svemirskoj princezi i kiborg prinčevima na metalik konjima, a ne ozbiljno delo naučne fantastike u svom odličnom izdanju.

Uprkos ovome, Artemida nije loša knjiga. Naprotiv. U pitanju je kvalitetno ostvarenje klasične naučne fantastike u kome možemo da naučimo dosta stvari o potencijalnom životu na Mesecu, o uslovima koji na njemu vladaju i problemima sa kojima će pravi kolonisti morati da se suoče kada na njega jednog dana možda i kroče. Takođe su tu i akcione scene jurnjave i borbe kao i nekoliko baš snažnih eksplozija u kojima stvari i važni i veliki objekti i postrojenja lete ne sve strane. Kao i spasavanje situacije u zadnji čas. Knjiga će nesumnjivo postići veliki komercijalni uspeh, ali kao književno delo naučne fantastike Artemida će ostati upamćena kao još jedna pristojno napisana i zanimljiva knjiga koju vredi pročitati i nakon toga ostaviti na polici.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts