Promocija knjige „Prave Beograđanke“ održana je 16. novembra u Delfi Caféu u SKC-u. O novom romanu Igora Marojevića, jednog od vodećih imena savremene srpske proze, pored autora, govorili su: književnik Filip David, teoretičarka književnosti Milena Đorđijević i filmski i književni kritičar Miroljub Stojanović. Moderator je bila Ivana Misirlić, a odlomke iz knjige čitao je glumac Beogradskog dramskog pozorišta Pavle Pekić.

U „Pravim Beograđankama“ Igor Marojević preoblikuje savremenu sliku o gradu i izmešta neka značajna a pomalo zaboravljena pitanja o ženi u sasvim nov kontekst, obeležen važnim iako neizrečenim pitanjem: mora li prava Beograđanka biti fatalna?

„Da bih ispričao priču o fatalnim ženama 21. veka izabrao sam literarni postupak koji kao da se uživo dešava pred čitaocem. Junakinje razgovaraju sa autorom knjige (koji je takođe protagonista), one čitaju i žive knjigu koju i čitalac čita. Tim postupkom sam želeo da postignem veću verodostojnost i uverljivost. Ustvari, čini mi se da baš i nisam sve to imao na početku na umu ali je na kraju tako ispalo. Sve što se u romanu dešava diktirali su ovog puta moji junaci i, posebno, junakinje. U prvom delu romana ‘Ispovesti’, definisao sam ih donekle, dao građu o njima i slobodu njihovim postupcima, a sve što se u preostala tri dela ‘Pravih Beograđanki’ dešava, ishod je njihove naravi”, objasnio je autor.

Milena Đorđijević je, govoreći o romanu istakla da živimo u svetu ekstrema tako da je bilo kakvo zaklanjanje iza nekog damskog principa gotovo nemoguće, što junakinje „Pravih Beograđanki” i potvrđuju. „Roman Igora Marojevića je višeslojan i ruši razne aspekte našeg ljudskog delovanja, ali to čini na stilski specifičan način, i ako ne čitate taj roman sa svešću o posebnoj vrsti humora, koji pisac vrlo vešto koristi, vi taj roman nećete razumeti”, zaključila je teoretičarka književnosti.

Za Miroljuba Stojanovića ovaj roman ima sve kvalitete da se pretoči u film i on smatra da ovo delo već u pisanoj formi podseća na neki film Kventina Tarantina.

Filip David je istakao da se u ovom romanu oseća da ga je pisao književnik koji odlično poznaje novo vreme i nove tehnologije i koji se svakako može ubrojiti među pisce „digitalnog realizma”. „Za Igora ne može reći da stalno piše jednu te istu knjigu, jer su teme njegovih dela veoma raznorodne i moram priznati da me to prilično fascinira kao i činjenica da pisac poseduje posebnu vrstu humora koja je veoma retka. Zbog toga i mnogo čega drugog, smatram da Marojević i kao urednik i kao esejista ali pre svega kao romanopisac ima posebno mesto u srpskoj književnosti.“

Comments

comments

Related Posts