Knjiga „Kraljica Lir i njena deca“ predstavljena je 17. oktobra u Delfi Caféu u SKC-u. O knjizi su govorile autorke Mirjana Mitrović, Aleksandra Đuričić, književni kritičar Zoran Janković i priređivač knjige Ljubica Arsić.

U ovoj jedinstvenoj antologiji iz edicije „Talasi“ nakon uvodne priče „Kraljica Lir“ Ljudmile Petruševske sledi sedamnaest priča savremenih srpskih spisateljica. Vida Ognjenović, Elvira Rajković, Boba Blagojević, Svetlana Velmar-Janković, Judita Šalgo, Mirjana Pavlović, Ljiljana Đurđić, Gordana Ćirjanić, Milica Mićić Dimovska, Ivana Dimić, Jelena Lengold, Mirjana Mitrović, Danica Vukićević, Divna Vuksanović, Ana Vučković, Mirjana Novaković i Aleksandra Đuričić napisale su priče koje život, svet i istoriju osvetljavaju sa ženske strane.

„Oduvek sam želela da na jednom mestu okupim najbolje ženske pripovedače, da pokažem kako je strategija pripovedanja kod žena isto tako vrlo bogata i na visokom umetničkom nivou kao kod muškaraca. Ovo je moj subjektivni izbor, moj književni ukus. Autorke u ovoj ediciji pokrivaju potpuno različite teme od očekivanih, od intimističkog kruga do moćnih istorijskih tema, kafkijanski ispričanih tema, oseća se postmodernistički duh, što pokazuje do koje mere je žensko pismo bogato, a čini mi se da je neprimećeno. Ova antologija je i pokušaj da se skrene pažnja na značaj priča koje pišu žene i na njihovu izuzetnu veštinu pripovedanja“, rekla je Ljubica Arsić.

Da je antologija dobar presek ženskog pisma, smatra i Zoran Janković. „Ovo je knjiga koja u 18 varijeteta pokazuje drugačiju osećajnost koja se vezuje za ženski pristup književnosti. Knjiga se dobrim delom kreće u kontri. Ovde ćete naći, po mom mišljenju, najbolju priču na srpskom jeziku od devedesetih naovamo – ’Minotaur’ Judite Šalgo.“

Mirjana Mitrović je najpre izrazila zadovoljstvo što se i njena priča našla u zbirci. „Imamo dve ključne reči, ’priča’ i ’žene’. Priča je žanr koji se bori za opstanak i ova knjiga joj daje podršku. Mnogo mi se dopalo koju je priču Ljubica izabrala. ’Marama’ preispituje jednu važnu temu. Svi mi koji pišemo, pišemo o nekoj uskraćenosti. Postoji uskraćenost koja je specifična za žene, gde smo uskraćene samo zbog toga što smo žene. U mojoj priči junakinja je Evropljanka koja se našla u Istanbulu, gradu po kojem nije mogla da šeta. To je i priča o strategijama koje su žene tokom vremena razvile da se izbore sa tom uskraćenošću.“

Aleksandra Đuričić je u zbirci zastupljena pričom „Kuća na Crvenom krstu“. „Ova zbirka između ostalog pokazuje kako jedna intimna istorija, kako jedna lična tragedija oslikava vreme. S tim u vezi pomenula bih Milicu Mićić Dimovsku u čijem opusu ima divnih priča koje su strašne po tematici, jer pokazuje kako se sve što nam se dešavalo poslednjih godina oslikava na naše privatne života. Možda će žensko pismo ostati kao svedočanstvo intimnih stradanja na fonu velikih istorijskih lomova i mislim da je to bila i jedna od linija koja je vodila Ljubicu pri odabiru ovih priča.“

Comments

comments

Related Posts