Godina 2016. Veliki Brat te posmatra. I dalje te posmatra kao i čuvene 1984. Još uvek je vreme u kojem trijumfuje totalitarizam u društvu iz koga su iščezle sloboda i humanost. Ideološka manipulacija, teror i brutalnost jesu suština današnjeg bivstvovanja. ,,Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć’’ orvel2016-11Realnost je postala sinonim za antonimiju. Ovo je vreme ludila, društvene nejednakosti ili pak lažnog bratstva modernih ideologija koje imaju za cilj sistemsko otupljenje čoveka i svrsishodno uništavanje akademske samosvesti i kritičkog mišljenja.

O svemu ovome je još pre sedam decenija pisao velikan britanske moderne književnosti, Džordž Orvel. Bio je strastveni pobornik socijalizma verujući da je to jedina osnova za buduće društvo. Ideal kome je ovaj nesvakidašnji um težio jeste iskorenjavanje društvene nejednakosti, klasne podele društva i različitih vidova monopola koji se ovom svetu današnjice često nameću kao nešto sasvim prirodno i normalno.

animalfarm2016-11Njegovo remek-delo, Životinjska farma, je alegorija i antiutopija koja na satiričan način osporava vladavinu totalitarizma i diktature. ,,Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih’’, kaže Orvel indirektno kritikujući višu klasu koja neskriveno pokušava da istakne različistosti i podstakne netrpeljivosti. Koliko je Orvelu bilo teško izvojevati pobedu tada,toliko je isto teško to uraditi danas. Previše je kvaziintelektualaca, moćnika, lažnih znalaca koji se naizgled bore za dobrobit nacije, a u stvari hrle da osete moć koja im hrani njihovu nazasitu pohlepu. To je upravo ono što je svinja Napoleon uradio. Uzburkao je sve životinje na farmi, pokrenuo revoluciju protiv ljudi, došao na vlast da bi na kraju zbog goleme ambicije izdao svoje sunarodnike tako da se na kraju ,,nije više znalo ko je svinja, a ko čovek’’. Sasvim vešto, a suptilno, fino, a prepredeno, Orvel nam predstavlja političku tiraniju i latentno poručuje da nas čeka tegobna budućnost u kojoj ćemo biti kontrolisani poput figura na šahovskoj tabli.

orwellbigTu temu je još detaljnjije obradio u vanvremenskom delu 1984. Radnja samog romana se dešava 35 godina u budućnosti u odnosu na vreme u kome je napisan. Orvel ovde preispituje granice kontrole nad ljudima i upravljanja njihovim uveliko zatupelim i usiljenim umovima. Privatnost više ne postoji. Ljudi su trajno nadgledani i svaki njihov pokret se uredno beleži. Istorija se briše, prepravlja, falsifikuje, menja u korist onih koji nadziru sve. Tragovi se lukavo uklanjaju i tako se dopušta da onaj ,,ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost’’. Novije generacije će dakako pogrešno tumačiti neke događaje i stoga donositi krivotvorene zaključke, a krivi će biti oni koji su halapljivo gonili vlast ne bi li se domogli materijalnog opstrukcijom svega duhovnog što je nekada postojalo među svetom. Predstavljanje istine na drugačiji način je svakako eufemizam za laganje, a to je ono čime se koriste velikomoćnici ne bi li ,,pokidali čovekov um i ponovo ga sastavili’’ po nacrtu imperijalnih kompanija i buržoaskih silnika.

Orvel podstrekuje mnoga društveno značajna pitanja i navodi nas da se duboko zamislimo nad svetom u kome živimo. Namerno urušavanim sistemom obrazovanja smo školovani da kritički NE razmišljamo, da se pokoravamo pred autoritetom ne preispitujući ga i da se klanjamo nad sumanuto bezumnim naredbama neznalica kojima je jedini argument odbrane položaj na kome se, nažalost, nalaze. Kritičko mišljenje se poput cveta postepeno zaliva, gaji, čuva, neguje, a kada procveta, nijedna svinja ga više ne može obrstiti. ,,Znanje je moć’’, kako reče Frensis Bekon ulivajući nadu u bolji futuristički svet u kome će se ceniti sve ono što se nije cenilo 1984. i 2016.

Piše: Ivana Lazić

Ivana Lazić je diplomirani profesor engleskog jezika. Završila je Filološki fakultet u Beogradu, a trenutno je na master studijama na istom fakultetu. Radi kao profesor engleskog jezika u Tehničkoj školi i u jednoj internacionalnoj japanskoj kompaniji. Pored toga, drži kurs engleskog jezika u Kancelariji za mlade u Obrenovcu. Osim engleskog, govori španski i ruski.. Učestvovala je na različitim seminarima i radionicama u cilju unapređenja svog znanja. Zainteresovana je za književnost, metodiku nastave engleskog jezika i putovanja. Amaterski se bavi fotografijom. Vodi se citatom Bendžamina Frenklina ,, Slobodno vreme je pravo vreme da uradiš nešto korisno“ (Leisure is the time for doing something useful).

Comments

comments

Related Posts