Kako se zapravo zvao Šerlok Holms, kakve veze imaju čuveni detektiv i grof Drakula i kako se u sve to umešao Oskar Vajld…

gamesafootDetektiv ponikao u bujnoj mašti škotskog autora i lekara ser Artura Konana Dojla, rođen 1887. u priči Skarletna studija, sa šezdeset slučajeva razrešenih u istom broju proznih dela svog tvorca, stekao je slavu koja ne jenjava ni gotovo 130 godina kasnije. Ovaj egocentrični čudak, samotnjak nadmoćnog uma, sa mnogim osobinama koje bi ga svrstale u antiheroje pre nego u junake, neprestano iznova intrigira kako autore koji reinterpretiraju njegov lik i delo, tako i publiku koja sa nesmanjenim uzbuđenjem prati Holmsove poduhvate.

Čini se da znamo sve o Šerloku Holmsu. Ovo su neke manje poznate činjenice o njemu i njegovom tvorcu.

audrey

Tvorci Petra Pana, Vini Pua i Šerloka Holmsa u istom kriket timu

1) Šerlok Holms je prvobitno trebalo da se zove Šerinford. Konan Dojl je kasnije svog čuvenog detektiva preimenovao u Šerlok po jednom igraču kriketa iz tog doba. Dojl je, inače, bio veliki ljubitelj kriketa, čak je osnovao i svoj klub sastavljen od poznatih književnih imena. Bio je to najneuspešniji tim u istoriji kriketa, a Konan Dojl nije uspeo da neke svoje kolege i saigrače nauči čak ni osnovnim pravilima igre.

gdupin2

Avgust Dupin

2) Prva priča o Šerloku Holmsu je bila pravi fijasko. Svoju premijeru, danas čuveni, detektiv imao je u noveli Skarletna studija. Priču je dvadesetsedmogodišnji Dojl napisao za tri nedelje. Kao inspiracija za stvaranje Šerloka Holmsa poslužio je Dojlov profesor sa fakulteta Džozef Bel koji je mogao da dijagnostikuje bolesti samim pogledom na pacijenta. Kada je kasnije Radjard Kipling čestitao Dojlu na uspehu njegovog junaka pitao ga je da li je u pitanju njegov stari prijatelj doktor Džo.   Veliki uticaj na Dojlovo kreiranje Šerloka imao je i, takođe fiktivni, detektiv Avgust Dupin koji se pojavljuje u dve novele Edgara Alana Poa. Rukopis Skarletne studije su redom odbijali svi izdavači sve dok ga, na kraju, nije štampala mala izdavačka kuća koja je objavljivala knjige o kulinarstvu i o upravljanju domaćinstvom. Tiraž se nije dobro prodavao i ubrzo je pao u zaborav.

3) Druga priča je posledica večere sa Oskarom Vajldom. Jedan od retkih kome se svidele Skarletna studija bio je urednik magazina Džozef Stodart. On je na jednoj večeri ubeđivao Konana Dojla da ponovo počne sa pisanjem priča o Šerloku Holmsu koje bi mogle da se objavljuju u časopisu. Na večeri je bio prisutan i Oskar Vajld koji je takođe pristao da za Stodartov magazin napiše jednu novelu. Slika Dorijana Greja bila je objavljena iste godine kada i Znak četvorice.

1880_276665s1

Ilustracija iz magazina Strand

4) Šerlok Holms nikada nije nosio svoju čuvenu kapu. Kada su avanture o Šerloku Holmsu počele da izlaze u časopisu Strand ovaj fiktivni detektiv postao je globalna senzacija. Priče je ilustrovao Sidni Padžet koji je crtao Šerloka Holmsa sa lovačkom kapom kada ide da rešava slučajeve van Londona. Čitaoci su smatrali da Šerlok svoju kapu nosi stalno, kako u gradu tako i na selu. U Dojlovim pričama ova kapa se ne spominje.

5) Šerlok Holms je književni lik koji se pojavljuje u najviše filmova. Pojavljuje se u 226 filmova, a tumačili su ga na desetine glumaca.

6) Šerlok Holms nije književni lik koji se pojavljuje u najviše filmova.
Ako računamo i junake koji nisu ljudi onda je Drakula taj koji se pojavljuje u najviše filmova. Do sada je snimljeno 566 filmova i serija o ovom grofu krvopiji. Šerlok Holms predstavlja čovečanstvo u ovoj trci.

p01gxcyw

7) Šerlok Holms nikada nije izgovorio Elementarno, dragi moj Votsone. Makar ne u delima koja je napisao Artur Konan Dojl. Holms je izgovarao i elementarno i dragi moj Votsone, ali ih nikada nije izgovorio zajedno. Ova fraza se prvi put javlja u romanu Psmith, Journalist Pelama Grenvila Vudhausa.

 

 

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts